Izvinjenja – licemerje ili iskrenost?

Crnogorski predsednik Milo Đukanović i predsednik nekadašnje Državne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozar Marović, među prvima su izrazili žaljenje zbog zločina na području bivše Jugoslavije. Potom je tu praksu u više navrata, poslednji put u Vukovaru, primenio srbijanski predsjednik Boris Tadić.

„Ovde sam da, poklanjajući se žrtvama, još jednom uputim reči izvinjenja, da iskažem žaljenje, da stvorim mogućnost da Srbi i Hrvati okrenu novu stranicu historije", rekao je Tadić u Vukovaru.

Zbog ratne politike i podela koje su u Bosni i Hercegovini „ostavile rastrgano tkivo multietničkog društva“, reči izvinjenja izrekao je u Parlamentu BiH i hrvatski predsednik Ivo Josipović. „Duboko žalim što je i Republika Hrvatska svojom politikom devedesetih godina prošlog stoljeća tome doprinijela“, rekao je Josipović.

Za svaku nevinu žrtvu zločina Armije BiH, u medijima u Srbiji nedavno se izvinio i novoizabrani bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović.

Dragan Čavić jedini platio punu cenu izvinjenja

Analitičari smatraju da nijedan od pomenutih istupa nije imao odgovarajuću specifičnu težinu kao govor bivšeg predsednika Republike Srpske Dragana Čavića 2004. godine u entitetskoj Skupštini. „Moram reći da je ovih devet dana jula srebreničke tragedije crna stranica historije srpskog naroda. Razumijem i suosjećam bol onih koji još uvijek traže svoje najbliže. Svi imaju pravo na pravdu“, rekao je Čavić predstavljajući Izveštaj Vlade Republike Srpske o zločinima u Srebrenici.

Iako je potom izgubio poverenje birača u RS, Čavić i danas smatra da je postupio ispravno. „Na žalost, ni tada kao ni danas građani, odnosno narodi, nisu potpuno sazrijeli u ubjeđenju i potrebi da se suoče sa vlastitom tamnom stranom prošlosti. Mnogi opterećeni sopstvenom ratnom tragedijom jednostavno ne žele vidjeti tamnu stranu prošlosti koju su počinili pripadnici njihovog naroda", rekao je Čavić za Dojče vele.

Više se ne može govoriti da nisu svi činili zločine

„Nakon izvinjenja Borisa Tadića, Ive Josipovića i Bakira Izetbegovića više se ne može tvrditi da nisu svi u proteklom ratu činili ratne zločine, iako se oni po obimu ne mogu porediti“, kaže za Dojče vele profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu Enver Kazaz. On, međutim, napominje da se istupi pomenutih lidera, iako „politički korektni“, ne mogu porediti da činom Vilija Branta.

„Vili Brant se izvinjava u jednom historijskom kontekstu u kojem imate pobjedu antifašističkih snaga u ratu. U BiH, rat je nezavršen i ovdje izvinjenja padaju u ideološki raster u kojem politika mržnje proizvodi zločince u ratne heroje, što potvrđuje i slučaj Biljane Plavšić koja je nakon odslužene zatvorske kazne za najteže ratne zločine dočekana kao heroj“, kaže Kazaz.

U nastavku:

Izvinjenja neće ispraviti istorijske nepravde

Izvinjenja neće ispraviti istorijske nepravde

Analitičari smatraju da učestala izvinjenja za ratne zločine na području bivše Jugoslavije, bez konkretnih političkih poteza, neće doprineti pomirenju i poboljšanju odnosa u regionu niti ispraviti političke i istorijske nepravde.

Mnogi, poput kolumniste hrvatskog tportala Miloša Vasića, smatraju da „previše izvinjenja bez konkretnih dela vodi političkom licemerju“. Te je opasnosti svestan i politički analitičar iz Zagreba Davor Đenero koji istupe Tadića i Josipovića ipak pozitivno ocenjuje. „Ako će nakon toga uslijediti razvoj ekonomskih i političkih odnosa, izvinjenja mogu biti ne samo simpatična međunarodnoj zajednici, nego i korisna za obje države", ističe Đenero.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, Davor Đenero smatra da izvinjenja neće puno doprineti ispravljanju „duboke političke i historijske nepravde“. „A to je činjenica da su se genocid, etničko čišćenje i nacionalistička politika u Bosni i Hercegovini isplatili, jer se zdravo za gotovo uzima politički entitet koji je nesumnjivo nastao na genocidu“, objašnjava Đenero.

Učestali rituali bez konkretnih politika

Osnivač beogradskog Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da je evropska birokratija „pritisla“ balkanske lidere bodujući ih u procesu evropskih integracija. „To su susreti na nivou predsednika i oni, s izuzetkom Srbije, nemaju neposrednu izvršnu vlast. Postavlja se pitanje ima li efekta stvaranja povoljne klime ako se npr. pet puta za redom vide Josipović i Tadić, a ne usledi ništa ozbiljno“, kaže Janjić.

Dušan Janjić ne negira da izvinjenja stvaraju bolju atmosferu u regionu, ali upozorava da njihova učestalost bez konkretnih politika neće dovesti do suštinskog pomirenja i napretka u razvoju međusobnih odnosa. Ovakav učestali ritual bi, prema Janjiću, mogao dovesti do diskreditacije jedne plemenite ideje, a potom i do pada podrške evropskim integracijama u državama regiona.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo

Odgovorni urednik: Ivan Đerković