1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Izvinite da li je slodobno?

Nemačka je useljenička zemlja, iako neki to ne žele da priznaju. Turska reč „melez“, moto je festivala koji se održava u sklopu programa evropske kulturne prestonice oblasti Rur 2010. I to u vozu…

default

Samo izvolite... Ispričaču Vam kako sam došla u Nemačku

Nije baš jednostavno pronaći slobodno mesto pored Sonje. Oni koji započnu razgovor sa sićušnom Bugarkom bivaju opčinjeni njenim pričama. I žele da saznaju još više. Sonja je za svoje 24 godine puno toga preživela.

„Ovde sam došla odmah posle mature. Sasvim sama. I sve sam morala sama da postignem. Moja majka nije bila pored mene. Na sve sam morala s sama da se privikavam“, priča Sonja u Melez vozu. Da bi studirala u Nemačkoj, morala je sa 19 godina da se odvoji od prijatelja i rodbine u Sofiji.

„Na početku sam na svakom koraku nailazila na poteškoće, od jezičke barijere do toga da nisam poznavala nikoga, morala sam da upoznajem nove ljude, stvaram nove kontakte, a za to je bilo potrebno vreme. Veoma je iscrpljujuće biti negde sam. Prve godine uopšte nisam napuštala Nemačku. To je za mene bio veoma dug period.“

Melez Festival der Kulturen 2010

Vožnja u vozu Melez traje tri sata

O teškim trenucima u svom životu, Sonja putnicima u vozu priča sa smeškom na usnama. Priča o svom prvom poslu kojim se izdržavala jer nije primala nikakvu pomoć od porodice. I pored mučnog posla uvek je bila dobar student. Upravo zbog te činjenice, posle godinu dana ponuđen joj je posao na Univerzitetu. Danas se Sonja u Nemačkoj oseća veoma dobro.

„Sviđa mi se red u Nemačkoj“

Isti je slučaj i sa sportskim trenerom Morisom Liom iz SAD, nekadašnjim igračem reprezentacije u ragbiju, koji se u svoj karijeri 30 puta selio po američkim i nemačkim gradovima. Pola godine je proveo i u jednom katoličkom samostanu kod Paderbona. Danas živi u Rurskoj oblasti i veoma poštuje red koji vlada u Nemačkoj:

„Meni u Nemačkoj veoma pomaže ovdašnje društveno uređenje. Uvek možete da se povučete, uživate u tome i ponovo se vratite u životnu kolotečinu. Upravo tu organizovanu svakodnevicu smatram veoma korisnom. U Americi nisam imao taj osećaj. Tamo sam bio slobodan kao ptica – koja je ponekad udarala o zid.“

U Nemačkoj se slodobno oseća i Francisko Šelert koji je pre tri godine došao u Esen sa Tenerifa. „Ovde je sve nekako jednostavnije. Možda ne tako opušteno, ali jednostavnije.“

Šta nas to zbližava?

Opuštenosti ne nedostaje ni putnicima u vozu Melez. U udobnom salonu sa orijentalnim tepisima brzo ulaze u razgovor sa migrantima. Novinarka iz Turske Ašli Zevindim, direktorka festivala „Melez“, kaže da se radi o simboličnom putovanju sa kojim organizatori žele da pokažu u kakvom društvu se živi u Nemačkoj.

„Po mom mišljenju, reč je o društvu u kome etničko poreklo na kulturnom planu nije prenaglašeno. Ta činjenica ima veliko značenje za sve nas, za naš identitet. Ali mislim da je isto toliko važno ono što nas zbližava, a to mogu biti samo neke vrednosti. Reč je o vrednostima koje su određene ustavom: toleranciji, demokratiji, brizi o nemoćnim osobama, o deci… To su stvari koje zbližavaju sve ljude“, kaže Ašči Zevindim.

Melez Festival der Kulturen 2010 Flash-Galerie

Putovanje Melez vozom traje tri sata, a vreme veoma brzo prolazi. Mnogi putnici i nakon završetka putovanja žele da nastave razgovor sa migrantima iz voza.

Autori: Aleksandra Šerle / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 20.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PibC
  • Datum 20.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PibC