Izvestaj o Iraku

List «Frankfurter Algemajne Cajtung» piše: To je stara maksima američke spoljnje politike. Kada se podudare ciljevi i izbor sredstava predsednika i Kongresa, i uz to postoji saglasnost birača, tada raste i šansa za uspeh. Ali to ne važi u slučaju Bušove politike u Iraku. Sumnja u iračku misiju proširila se do samog vrha vladajućeg aparata. Možda je zato i najvažnija poruka Bejkerove komisije, težiti ka novom konsenzusu. Vlada bi trebalo da iračke susede, Siriju i Iran, načini faktorima stabilnosti. Da li je to dobra taktika, ne može se sa sigurnošću reći. Ali ako Buš promeni svoju politiku, učiniće to zaobilaznim putem.

List «Berliner Cajtung» veruje u promenu taktike predsednika Buša: Dosta govori u prilog tome da će se Buš povinovati realistima u američkoj politici. Sigurno će doći do razgovora sa režimima u Siriji i Iranu, mora se govoriti sa Hamasom i Hezbolahom. Tu leži tračak nade mnogo više za ljude u Iraku i na Bliskom Istoku, nego za neuspelu spoljnu politiku predsednika Buša.

Tema dana lista «Ziddojče Cajtung» je siromaštvo u Nemačkoj. Savezni ured za statistiku je objavio istraživanje u kojem je 13 odsto Nemaca ugroženo siromaštvom. Ali kako se ono definiše? Prema definiciji Ujedinjenih Nacija siromašan je čovek koji živi sa manje od jednog dolara dnevno, nema zdravstvenu negu i mogućnost da uči da čita i piše. Prema ovome, u Nemačkoj niko nije siromašan. Po definiciji Evropske Unije neko je siromašan, u zavisnosti od toga da li prima manje od 60 odsto prosečne plate, a ta granica iznosi 856 evra mesečno. Konkretno to znači da je u Nemačkoj 13 miliona ljudi ugroženo siromaštvom. Ipak kritičari ovakvih istraživanja upozoravaju na potrebu da se govori samo o finansijskoj oskudici. Po njima, siromašan je i onaj, ko nema mogućnost da se obrazuje i napreduje u društvu, piše list Ziddojče Cajtung.

I za kraj današnjeg pregleda štampe prenosimo komentar lista Frenkišer Tag iz Bamberga o,najavljenom napadu školarca na jednu školu, što je izazvalo brojne rasprave o nasilju. List piše da treba obratiti pažnju na problematične slučajeve medju mladima. Deca koja u krugu porodice ne nadju ni toplinu ni razumevanje, razvijaju se u introvertne i ponekad opasne osobe. Obaveza društva je da ih prepozna i ponudi im pomoć psihologa i socijalnih radnika.