Izveštaj o Bin Ladenu – sramota za Pakistan

DW: Pre nego što je Osamu bin Ladena 2011. likvidirala specijalna američka jedinica u Abotabadu, on je tamo neometano živeo devet godina. Nakon njegove smrti pakistanska vlada formirala je istražnu komisiju koja je zvaničnom Islamabadu predstavila svoj izveštaj pre pola godine. On se bazira na intervjuima sa više od 200 svedoka i ima 336 stranica. Sada je taj tajni dokument dospeo u ruke televizijske stanice Al Džazira, koja ga je objavila gotovo u celini.

Hasnain Kazim je dopisnik nemačkog nedeljnika „Špigel“ za južnu Aziju i izveštava iz Islamabada. Pitali smo ga, da li postoje neka saznanja o tome ko je mogao da dostavi izveštaj Al Džaziri?

Hasnain Kazim: „Do sada nema informacija o tome. Postoji naravno čitav niz ljudi koji dolaze u obzir, koji su imali pristup tom dokumentu i koji su mogli da ga proslede. To su pripadnici vojske, tajne službe, ali i same vlade koji su nezadovoljni načinom kojim se u Pakistanu tretirao ceo slučaj Bin Laden. Njima smeta to što su se samo kritikovali Amerikanci, što je bilo vrlo malo samokritike i što je Bin Laden tako dugo mogao neotkriven da živi u Pakistanu.“

Kako je izveštaj, koji je dospeo u javnost, propraćen u pakistanskim medijima?

„Novine su ga pune, prenosi se veliki broj navoda iz tajnog izveštaja. Vlada zaprepašćenje detaljima koji sada izlaze na videlo. Na primer, da je automobil u kojem je sedeo Bin Laden jednog dana zaustavljen zbog prekoračenja brzine. Policajac nije prepoznao šefa Al Kaide, pa je tako ovaj još jednoj uspeo da umakne. Ili drugi detalj: da je u dvorištu svoje kuće u Abotabadu nosio kaubojski šešir širokog oboda kako sateliti ne bi mogli da snime njegovo lice. O tome se vode brojne diskusije. I primećuje se da je izveštaj vrlo kritičan prema Vladi.“

U izveštaju se ocenjuje da je činjenica da su američki specijalci delovali u Pakistanu na svoju ruku – bez znanja pakistanske vojske – bila poniženje za Pakistan. Takođe se kao sramotna vidi i činjenica da je tajni izveštaj sada izašao na svetlo dana i da se u njemu još ističe nekompetentnost pakistanskih institucija. Šta je za Pakistan najveće poniženje?

„Cela priča je ponižavajuća: da je Osama bin Laden bio u Pakistanu od 2002, da je od 2005. živeo u kući u Abotabadu i da je sada ovaj izveštaj izašao u javnosti. Pakistanska vlada uvek je tvrdila da Bin Laden nije u Pakistanu i poručivala da oni koji to tvrde, žele da ocrne zemlju. U noći od 1. na 2. maja 2011. njegovom smrću dokazano je da to nije bilo tačno. Nakon toga se dugo vremena tvrdilo da to zapravo nije Bin Laden, iako se na osnovu mnogih saznanja i izjava svjedoka moglo zaključiti da se radi o njemu. Međutim, i dalje ostaje otvoreno pitanje, da li je Bin Laden imao pomagače i ako jeste, ko je to mogao da bude u redovima vojske? Ili se zaista samo radilo o nekompetentnosti? Izveštaj koji je izašao u javnost nesumnjivo polazi od te pretpostavke. Uprkos tome, mnogo toga govori u prilog činjenici da je šef Al Kaide imao i pomagače – kao prvo, zato što je tako dugo živeo u Pakistanu, i kao drugo, jer je Pakistan zemlja u kojoj vlada snažna kontrola. U garnizonskom gradu kao što je Abotabad stalno se vrše kontrole, tamo ima ljudi koji svugde imaju oči i uši.“

Bin Laden je mogao tako dugo da neotkriveno živi u Pakistanu samo zbog „nesposobnosti Vlade i bezbednosnih snaga na svim nivoima“ – tako glasi zaključak istražne komisije. Šta to znači za novu vladu?

„Ovaj izveštaj predstavlja pritisak na Vladu da i dalje istražuje ko se sve još nalazi u Pakistanu. Ima još mnogo visokorangiranih i u celom svijetu traženih terorista čije je boravište nepoznato – bilo da se radi o Muli Omaru, šefu avganistanskih talibana, ili drugim visokorangiranim članovima Al Kaide. I spekuliše se da su i oni možda u Pakistanu. Vlada u Islamabadu sada mora da se izjasni o tome i objasni kako je bilo moguće da su se sve te greške dogodile – greške koje su u izveštaju formulisane kao 'kolektivno zakazivanje'. Bojim se, znajući kakve su pakistanske vlade, pa i ova, da će oni igrati na kartu vreme i jednostavno, nakon nekog vremena, celu stvar – zaboraviti.“

Intervju: Sara Berning (Dunja Dragojević)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković