1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Izumi čoveka u iskorišćavanju resursa

Resursi zemlje ne uvećavaju se paralelno sa umnožavanjem ljudi. Promena klime samo još pogoršava problem. Sa druge strane nedostatak sirovina jeste problem koji prati čovečanstvo, a koji su ljudi uspešno rešavali.

default

Brana Katse u kraljevini Lesoto

Još su Sumerci pre pet hiljada godina zahvaljujući tehnici navodnjavanja imali moć i živeli u izobilju. Istovremeno su bili prvi koji su svoj jezik zabeležili u pisanoj formi. Zahvaljujući tome inženjer i poznavalac starih jezika Ariel Bag može da pročita koliko je za Sumerce voda bila bitna:

“U literaturi se bogovi i mitološki vladari vezuju za vodu i uspostavljanje kontrole nad ovim prirodnim elementom. Činjenica da su se i bogovi zanimali za vodu, pokazuje samo koliki je njen značaj.”

Bez vode kao najvažnije sirovine, život ne bi bio moguć, a tek ne civilizacijski razvoj društva. Uz to odredjena zanatska spretnost poslužila je naseljavanju odredjenih mesta. Na sredozemnom ostrvu Panteleria, izmedju Sicilije i Tunisa, vlažno je samo preko zime, te nema dovoljno izvora vode. Uprkos tome na njemu već hiljade godina žive ljudi. Frerih Šun sa Instituta za arheologiju Univerziteta u Tibingenu objašnjava kako je to moguće:

“Prve cisterne na ostrvu Panteleria bile su cisterne zakopane u stenama. Ispod njih su bile smeštene posude za hvatanje vode, kako bi se isparavanje svelo na mimimum. Krovovi kuća služili su za sakupljanje vode.”

Danas se može dokazati postojanje oko 700 cisterni, a mnoge se još uvek koriste. Najranije cisterne bile su izum pojedinaca, dok su kasnije bile rezultat razumne odluke svih stanovnika, da se uradi nešto za opštu svrhu.

Slična situacija postojala je na kopnu, u Albu u Nemačkoj, nastanjenom još u mladom kamenom dobu. Doktor Tomas Knopf objašnjava šta je tamo moglo imati ulogu cisterni:

“U Albi postoje male rečne udoline. Ali mi smo pronašli i mestašca izmedju njih, u kojima danas nema vode. Šupljine u goletima i danas tokom snažnih naleta kiše mogu da provode vodu, barem odredjeno vreme. Ali kompleksno pitanje jeste kako je čitav sistem funkcionisao, kako su se stanovnici snabdevali vodom?”

Ipak svejedno da li je reč o životu na kopnu, ostrvu, ili u planinama, ljudi su morali da izadju na kraj sa nestašicama. Nekada su im padale na pamet lude ideje. Na primer sada se pokušava dokučiti zašto je malter sa cisterni na ostrvu Pantaleria, pre dve i po hiljade godina bio postojaniji nego današnji. Učenje na osnovu prošlosti moglo bi itekako da se isplati, smatra Frerih Šun:

“Današnja postrojenja su veoma zahtevna, gledano ekološki i ekonomski. Kada bi ponovo mogli da koristimo sirovine za izgradnju iz antičkih vremena, time bi društvo bilo u značajnoj prednosti.”

Nije isključeno ni da bi iskustva naših predaka mogla da nas pouče kako da u budućnosti lakše izadjemo na kraj sa nestašicom sirovina.

  • Datum 13.11.2007
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/CAtK
  • Datum 13.11.2007
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/CAtK