1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Izraelski Jevreji tuže Austriju

Grupa Jevreja iz Izraela koji su preživeli Holokaust planira da tuži Austriju. Oni zahtevaju odštetu u iznosu od nekoliko milijardi evra za imovinu koju su im oteli nacisti tokom Drugog svetskog rata.

Holocaust Israel Symbolbild Konzentrationslager mit Aufschrift Arbeit macht frei und Flagge Israel Quelle: AP

Nema pravde nakon 50 godina?

Noćna mora za 200.000 bečkih Jevreja započela je u martu 1938. godine kada je vojska Adolfa Hitlera zauzela Beč, što su sa oduševljenjem dočekali mnogi Austrijanci. Pre nego što su deportovani i ubijeni u koncentracionim logorima, bečki Jevereji su prethodno proterani iz njihovih domova, a sva imovina im je konfiskovana. Preživele žrtve Holokausta i njihovi potomci već nekoliko decenija traže naknadu štete od države. Austrija je doduše potpisala "Vašingtonski sporazum" sa Sjedinjenim Američkim Državama, kojim je žrtvama odobrena odšteta u ukupnom iznosu od 146 miliona evra (oko 210 miliona američkih dolara). Međutim, austrijska vlada je 2001. godine priznala da pomenuti iznos odštete nije dovoljan.

Iznos odštete je smešan

Die ehemahligen Haeftlinge Maria Gniatczyk, 83, aus Polen, links, und Shaul Landany, 74, aus Israel, besuchen am Donnerstag, 15. April 2010, am 65. Jahrestag der Befreiung des Konzentrationslagers Bergen-Belsen, Niedersachsen, durch die Britschen Truppen, den Gedenkstein auf dem Gelaende der Gedenkstaette. Rund 70.000 Menschen kamen in dem Kriegsgefangenenlager und dem KZ ums Leben. (apn Photo/Joerg Sarbach) --- Former prisoners Maria Gniatczyk, 83, from Poland, left, und Shaul Landany, 74, from Israel, visit the Bergen-Belsen memorial on 65th anniversary of the liberation of the concentration camp Bergen-Belsen, Germany, by British troops on Thursday, April 15, 2010. Over 70,000 people died in the camp between 1940 and 1945. (apn Photo/Joerg Sarbach)

Koncentracioni logor Bergen-Belsen i danas podseća na zlodela nacista

"To je samo delić prvobitne jevrejske imovine", ocenjuje Marta Raviv, portparolka jevrejske grupe preživelih žrtava Holokausta. Martin otac je ubijen u logoru Buhenvald, a Marta je imala sedam godina kada je sa majkom deportovana u koncentracioni logor Bergen-Belsen. Preživela je strahote logora i 1948. godine odlazi u Izrael. Marta Raviv je advokat i do danas se zalaže za prava austrijskih Jevreja. Smatra da je Austrija mnogo profitirala od ukradene jevrejske imovine. "Većina članova vlade je potpuno svesna da je suma, koju su nam odobrili, smešna. Austrija je danas ekonomski stabilna zemlja. Vremenom je postajala sve bogatija i bogatija zahvaljujući upravo jevrejskoj imovini iz perioda Holokausta", kaže Marta Raviv.

Neki istoričari procenjuju vrednost konfiskovane imovine na preko deset milijardi dolara. Međutim, jevrejske grupe - većinom iz SAD i Austrije - pre deset godina su se dogovorile sa austrijskom vladom o formiranju nacionalnog fonda u ukupnom iznosu od 146 miliona evra. Uslov za potpisivanje ovog sporazuma bio je i taj da američki sudovi obustave podizanje tužbi protiv Austrije.

Ne postoji adekvatna odšteta

Advokat Marta Raviv se nada da će izraelska vlada izvršiti pritisak na Austriju. Izlazak na sud bio bi za preživele žrtve Holokausta jedina alternativa, što sa druge strane, iziskuje visoke troškove, priznaje Raviv.

Profesorka međunarodnog prava na Univerzitetu u Beču Ursula Kribaum koja je radila na pomenutom sporazumu, ne veruje da postoji adekvatna odšteta: "Veoma je teško da uspostavite pravdu nakon 50 godina. Svi akteri su se potrudili da nađu najbolju moguću meru pravde", komentariše Kribaum.

Austrijska vlada se do sada nije izjašnjavala o novim zahtevima za naknadu štete. Samo je predsedavajući austrijske stranke "Zelenih" napisao pismo preživelim žrtvama Holokausta u kojem kaže da do sada isplaćene sume ne mogu da nadoknade njihove imovinske gubitke.

Autorke: K. Skajring / S. Filipović

Odg. urednica: I. Ivanović