„Izrael voli Iran“

„Lepe fotografije, jasna poruka: jedan dizajner iz Tel Aviva je na Fejsbuku objavio fotografiju sebe i svoje kćerke, ispod koje je napisao: Iranci, mi nećemo bombardovati vašu zemlju. Mi vas volimo.“ Sada hiljade Izraelaca slede njegov primer, piše današnji Špigel onlajn: „Roni Edri je ispod slike napisao još i ovo: Iranskom narodu, očevima, majkama, deci, braći i sestrama… pre nego što dođe do rata, moramo se bojati jedni drugih, moramo mrzeti jedni druge. Ja se vas ne bojim, niti vas mrzim. Ja vas ni ne poznajem. Već u prvih 48 sati po objavljivanju ove poruke, stotine korisnika Fejsbuka su poslale Edriju svoje fotografije, kako bi i njih postavio uz svoj tekst prijateljstva. Kada se na Fejsbuk-strani Ronija i njegove supruge Mihal okupilo 5000 prijatelja, oni su tu prezentaciju pretvorili u koncept pod naslovom Izrael voli Iran. Odmah su se priključile dalje hiljade pristalica. Početkom ove nedelje registrovana je i strana Iran voli Izrael, koju, prema sopstvenim navodima, ažuriraju autori iz Teherana.“

„Kritičarima koji mu zameraju da je naivan, Roni odgovara: Dali smo ljudima mogućnost da stave jedni drugima do znanja da se međusobno cene. Oni kao da su samo na to i čekali. Neverovatan porast broja ljubitelja ove prezentacije će u jednom trenutku početi da jenjava, što Edrijevi znaju, pa koriste prednosti sadašnjeg trenutka. Jedan poziv na davanje dobrovoljnih priloga objavljen na internetu doneo im je u najkraćem roku 6000 evra. Taj novac će upotrebiti da bi preneli kampanju na ulice. Oni sanjaju o posterima na autobusima i ogromnim reklamnim panoima svuda u svetu. Zamislite da naša poruka može da se vidi na londonskom Tajms skveru, kaže Roni.“ On je oduševljen reakcijama. Dobijam izraze simpatija od Iranaca – i mladih i starih. Počeli smo međuljudski dijalog kakvog ranije nije bilo. Špigel prenosi i da Iran filtrira internet i blokira Fejsbuk, Tviter i JuTjub, te da mnogi Iranci zaobilaze blokade uz pomoć anti-filter programa ili proksi-servera u inostranstvu.

„Hoćemo glupe i one koji plaćaju iz straha“, naslov je članka koji je objavio Zidojče cajtung o „brzoj prevari na internetu: u Hamburgu je osuđena banda koja je prevarila oko 800.000 korisnika interneta i to za 4,5 miliona evra!“ Banda je postavila tri različite internet-platforme preko kojih su se ljudi informisali o proizvodima ili uslužnim delatnostima, ne znajući da sa svakim sledećim klikom upadaju sve dublje u takozvanu „pretplatničku zamku“. Ljudi su postajali pretplatnici tih internet-strana a da to nisu ni znali, jer su odredbe o uslovima pretplate na istim tim stranama tako sakrivene da korisnici i ne znaju da su ih prihvatili klikom na neki od dugmića na sajtu.

A posle prihvatanja – slede opomene da se ta pretplata i plati, pretnje sudom ili firmama za uterivanje dugova. Iako je, i pored takvog zastrašivanja, tražene sume platilo samo između 8 i 14 odsto lakovernih, to je bilo dovoljno da prevaranti zarade 4,5 miliona evra. Da su platili svi, nastala bi šteta od 50 miliona.

„Vođa bande, David S. koji je već bio krivično gonjen, nadao se da će njegov poduhvat biti zapravo operacija u sivoj zoni – i postavio svoju internet ponudu. Tu su ljudi mogli da pronađu pesmu koju žele, da popune ljubavni test, da traže citate ili kopiraju programe – koji na drugim mestima na internetu mogu da se nađu besplatno. Ali, ovo je bio takozvani „lending sajt“, strana koja se pojavljuje visoko na listi kada neko ukuca željeni pojam u internet-pretraživač.“ Na primer, ako neko ukuca pojam „anti-virus“ jer traži odgovarajući program, pretraživač izbaci listu na kojoj je na prvom mestu prevarantska stranica pod naslovom, recimo: „najbolja zaštita za Vaš računar“. Kada otvorite tu stranicu, saznajete da Vam ona omogućava da u svoj računar kopirate najbolje antivirusne programe i dobijete njihovu listu. Ali, već sledećim klikom na neki od tih – inače besplatnih – programa, postajete pretplatnik tog internet-portala, što ne uspevate da registrujete jer su odredbe o pretplati napisane najsitnijim slovima u nekoj od fusnota udno strane.

Od korisnika portala se traži da ukucaju svoje adrese za elektronsku poštu ili prave adrese stanovanja. „Tako kreće prevarantska mašinerija: putem elektronske ili obične pošte, od novih ’pretplatnika’ se traži da plate godišnji iznos koji se kreće između 60 i 84 evra. Onaj ko ne plati, dobija pismo od advokata – koji pripada bandi – u kome je suma već povećana na 100 evra zbog troškova obrade opomene. Banda je postavila čak i dežurnu telefonsku liniju na koju su korisnici mogli da se jave da razjasne stvar, ali dežurni na liniji su uvek vrlo ozbiljno savetovali ljude da plate traženu sumu. Sud je to sve okarakterisao kao koncept sračunat na prevaru – vođa projekta David S. osuđen je na tri godine i devet meseci zatvora, ostali saučesnici su dobili uslovne kazne između 12 i 22 meseca…“

Priredio Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon