Izrael sve usamljeniji na Bliskom istoku

Pre samo godinu dana, odnosi Ankare i Jerusalima bili su netaknuti. Godinama su vojske i jedne i druge zemlje održavale manevre, a turski premijer Erdogan pokušavao je da posreduje između Izraela i Sirije oko vraćanja Golanske visoravni Damasku.

Situacija se promenila iznenada - uoči prošle Nove godine u vreme izraelske vojne akcije protiv terorista Hamasa tokom koje su obe strane, prema UN izveštaju počinile zločine protiv čovečnosti.

Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu početkom januara, Erdogan je prebacio izraelskom predsedniku Šimonu Peresu da Izrael ubija nevinu decu u Pojasu Gaze. I u samoj Turskoj održane su demonstracije solidarnosti sa patnjama palestinskog naroda.

Odnosi zahladneli, konakti reducirani

Posle verbalnih sukoba u Davosu, tursko-izraelski odnosi naglo su zahladneli. Pregovori o Golanskoj visoravni su zamrznuti, a kontakti između dveju zemalja reducirani. Da je takva situacija i danas, postalo je jasno prošle nedelje kada je Turska odbila da u manevrima avijacije pod nazivom „Anadolijski orao“ učestvuje i Izrael.

Premijer Erdogan izjavio je da je „takva volja turskog naroda“, što je očigledno odraz palestinske krize od prošle zime. Prema diplomatskim izvorima, Ankara nije želela da avioni koji su tada bombardovali Pojas Gaze, lete iznad Turske.

Turska je sada, a to Izraelu dodatno otežava položaj, otvorila vrata za novu vojnu saradnju - dogovoreno je da krajem aprila sledeće godine budu održani vojni manevri duž granice sa Sirijom.

Mora se imati u vidu činjenica da Izrael i Sirija još vode spor oko Golanske visoravni, kao i to da je Damask saveznik Irana. Zato je, kažu, Izrael i zabrinut za budućnost vojnog saveza sa Turcima i smatra da postoji „realna opasnost“ po međusobne odnose.

Ankara ne zaboravlja?

S obzirom na izjavu načelnika turskog generalštaba Ilkera Basburga da niko njegovoj zemlji ne može da diktira sa kim će da održava manevre, dve stvari postaju jasnije: Turska je na putu da proširi svoje, do skora striktno pro-zapadno orijentisane odnose sa drugim državama, a Izrael je u opasnosti da izgubi jedinog prijatelja na Bliskom istoku.

Jasno je da su tursko-iraelski odnosi na najnižem mogućem nivou. To što su izraelski vojnici marširali u Pojasu Gaze u trenutku kada je Turska pokušavala da pokrene izraelsko-sirijske pregovore, u Ankari nikada nije zaboravljeno. Čak je bivši izraelski premijer Ehud Olmert tokom prošlogodišnje posete Turskoj uveravao da njegova zemlja ne namerava da napadne Pojas Gaze. Međutim, upravo to se dogodilo, samo nekoliko dana kasnije.

Povrh svega, ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutoglu izjavljuje da Turska ne treba više da vodi bliskoistočnu politiku uz pomoć Zapada. Davutoglu važi za oca nove, „multidimenzionalne“ turske spoljne politike koja želi da Turska zauzme uticajnije mesto u svetskoj politici. To uključuje i tešnje veze za susednim, islamskim zemljama.

autori: U. Pik, I. Đerković

odg. urednik: N. Jakovljević