Israel

Četrnaesti maj 1948. Bio je to dan koji je potresao Bliski istok. U Tel Avivu je David Ben Gurion, prvi premijer Izraela, proglasio državu Izrael. Nekoliko pomalo mutnih crno-belih fotografija, filmski i tonski snimci svedoče o tom događaju. Na slikama, iznad glave Guriona, visi portret Teodora Hercla, osnivača cionizma. U njegovoj levoj ruci listovi sa tekstom Deklaracije o nezavisnosti.

„Jevrejski narod je nastao u državi Izrael. Tu je utisnuto njegovo duhovno, religijsko i političko biće. Tu je živeo slobodno i nezavisno. Tu je stvorio nacionalnu i univerzalnu kulturu. Nasilno proteran, jevrejski narod ostao je i u progonstvu veran svojoj domovini. Nikada nije gubio nadu. Nikada nije utihnula njegova molitva za povratak u domovinu i slobodu. Mi sada proglašavamo osnivanje jevrejske države u zemlji Izrael. To je država Izrael.“

Rat za nezavisnost

Radost zbog osnivanje države bacila su u zasenak iščekivanja predstojećeg rata. Arapske države su odbile odluku Ujedinjenih nacija iz 1947. o podeli oblasti pod britanskim mandatom između Jevreja i Arapa. Pri tom je Jevrejima obećano više od polovine teritorije Palestine. Tu oblast 500.000 jevrejskih stanovnika moralo je da deli sa 440.000 Palestinaca. To je bio, kako je rekao izraelski istoričar Ilan Pape, siguran recept za tragediju koja je potom i usledila.

Kako bi Jevreji činili ubedljivu većinu, Ben Gurion je tada odlučio da protera milion Palestinaca iz zemlje. I zaista, 750.000 Palestinaca, više od 80 odsto stanovništva, napustilo je svoju domovinu. Pobegli su u susedne arapske države ili u oblasti koje nisu bili pod kontrolom Izrela, na Zapadnu obalu reke Jordan i u Gazu. Tada je izbrisano 530 palestinskih sela u uništeno 11 gradova.

Šestodnevni rat

Ali u Šestodnevnom ratu iz 1967., Izrael je proširio svoju vladavinu i na toj teritoriji. Od 5. do 10. juna izraelske snage pobedile su vojske Egipta, Jordana i Sirije, i zauzele Zapadnu obalu, Pojas Gaze i Golansku visoravan. Neočekivani i neverovatan vojni uspeh među izraelskim stanovnicima izazvao je talas nacionalnog i religijskog oduševljenja. Naročito je osvajanje Istočnog Jerusalima, sa najvažnijom jevrejskom svetinjom – Zidom plača, „oslobodilo mesijanska osećanja“.

Uskoro su u okupiranim oblastima izgrađena prva izraelska naselja. Njih ne samo da je tolerisala vladajuća Radnička partija, već je i pomagala njihovu gradnju.

Ni mirovni ugovor sa Egiptom iz 1979, ni mirovni proces koji je počeo 1993, nisu mogli da okončaju politiku naseljavanja. Čak ni izraelski premijer Jicak Rabin koji je ubijen 1994, i koji je bio protiv naselja, nije se usuđivao da ukloni naselja u okupiranim područjima.

Danas na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu živi oko 500.000 jevrejskih naseljenika. Među njima je mnogo novih useljenika iz Istočne Evrope i Centralne Azije, koji su posle raspada Sovjetskog saveza došli za Izrael. Izrael je prihvatio oko milion ruskih Jevreja. Osim toga, 1991. je 14.000 Jevreja dovedeno iz Etiopije u Izrael.

Odnosi s Nemačkom

Nemačka je uspostavila diplomatske odnose s Izraelom 1965. Prethodno se, 1952. Godine, Luksemburškim sporazumom Nemačka obavezala da na ime odštete za ubijene Jevreje, državi Izrael, isplati 3,5 milijardi maraka. Kancelar Konrad Adenauer se 14. marta 1960. u Njujorku sastao sa izraelskim premijerom Gurionom. Posle susreta, Ben Gurion je izjavio: „Bio sam srećan što sam se sreo sa kancelarom Adenauerom. Rekao sam u Knesetu da Nemačka kakva je sada, nije Nemačka kakva je bila. Posle mog susreta sa Adenaurom, siguran sam da je taj utisak ispravan.“

U međuvremenu su odnosi između Berlina i Jerusalima prisni i puni poverenja. Nemačka važi za jednog od najvernijeg saveznika Izraela, koji tu zemlju pomaže politički, diplomatski, ali i sa isporukama oružja. U martu 2008. Angela Merkel je govorila u Knesetu. Kao i svi njeni prethodnici, i ona je pre svega posvećena istorijskoj odgovornosti Nemačke za bezbednost Izraela: „Ta istorijska odgovornost Nemačke je deo istorijskog razloga moje države. To znači da, za mene kao nemačku kancelarku, o bezbednosti Izraela ne može nikada da se pregovara.“

Autorke: Betina Marks / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković