Iznenađenje i ogorčenje presudom u Hagu | Politika | DW | 30.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Iznenađenje i ogorčenje presudom u Hagu

Porodice žrtava u Bosni i Hercegovini smatraju da je oslobađajuća presuda Stanišiću i Simatoviću donesena iz političkih razloga koji idu na ruku Srbiji u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

epa03723883 Former Serbian paramilitary leader Franko Simatovic (R) and former Serbian State security chief Jovica Stanisic (2-L) in the court room during their Trial Chamber verdict, at the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia ICTY, in The Hague, The Netherlands, 30 May 2013. Franko Simatovic and Jovica Stanisic, who were charged with crimes against humanity during the Bosnia War in the 1990s, were acquitted. EPA/Martijn Beekman POOL

Franko Simatovic Jovica Stanisic Internatonales Gericht Den Haag

Haški tribunal oslobodio je optužbi Jovicu Stanišića i Franka Simatovića-Frenka, koji su terećeni u optužnici za zločine nad nesrpskim civilima u Hrvatskoj i BiH od 1991. do 1995. godine. Ne samo da nema kvalifikacije „udruženi zločinački poduhvat“, čemu su se nadale žrtve, već Tribunal nije dokazao ni direktnu odgovornost Stanišića i Simatovića, kaže Munira Subašić iz Udruženja Srebreničana, ogorčena presudom: „Ne mogu da verujem da su sudije toliko politički obojene, da ne znaju šta je pravo i pravda, i da su doneli ovakvu presudu i nagradili zločince. Zamislite samo onaj snimak ’Škorpioni’, čitav svet je gledao i osudio i mislim da svi normalni osuđuju ovo oslobađanje“.

Munira Subašić

Munira Subašić

Treba čekati žalbeni postupak

Predsednik Građanskog foruma Tuzla Vehid Šehić kaže da treba pričekati, jer se radi o prvostepenoj presudi: „Ja imam neki svoj stav o tome da li je bila agresija ili nije, ali ovde je bitno da li se radi o zločinačkom poduhvatu ili ne. Moramo biti oprezni i sačekati završetak žalbenog postupka“, izričit je Šehić.

I deo javnosti u Srbiji dočekao je presudu sa iznenađenjem s obzirom na to da se, kako kažu, zna uloga Stanišića i Simatovića u proteklom ratu. Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije kaže da je ovo udarac za žrtve: „I za Bosnu, jer ona ostaje raspolućena pošto ispada da tu niko ništa nije radio sa strane i da su samo Srbi iz BiH radili zločine bez podrške Beograda. Teza da Srbija nije bila u ratu ide njoj na ruku“, kaže Biserko potkrepljujući to argumentom da je u Srbiji preko 400.000 veterana što govori o karakteru rata.

Remećenje odnosa u regionu

Aleksanadar Popov iz beogradskog Centra za regionalizam kaže da će prigovori i sada biti isti kao u slučaju presude hrvatskim generalima u prvostepenom postupku: „Svaka presuda ovakve prirode Haškog tribunala izazove potrese, ali to dođe i prođe, tako da je to nešto što se i moglo očekivati. Nešto već viđeno i nešto što će kratkotrajno doprineti remećenju odnosa u regionu“.

Ono što je zanimljivo jeste da je, nakon jučerašnje (29.5.) presude u slučaju „Prlić i drugi“, uzimajući u obzir da se radi o prvostepenim presudama dokazano da je samo Hrvatska vršila agresiju na BiH, s obzirom na to da je Tribunal presudio da se radilo o udruženom zločinačkom poduhvatu sa predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom na čelu. U slučaju Srbije stvar je drugačija, kaže Biserko: „To je apsurd, ali u svakom slučaju glavni generator rata je ostao iza svega toga i to će imati ogroman uticaj na proces suočavanja unutar Srbije, ali i pomirenja u regionu. Sada će to ići i na ruku desničarskim, radikalnim organizacijama i dijalog unutar Srbije će biti problematičan“.

Sonja Biserko

Sonja Biserko

Evropska gradnja Balkana

Munira Subašić strahuje da će ova presuda biti vetar u leđa pojedincima i organizacijama koji ne žele mir u BiH, ali i da je donesena iz političkih razloga koji idu na ruku Srbiji u procesu pristupanja EU: „Znači preko naših mrtvih, preko kostiju naše dece, gradi se Balkan. Ne znam kako će noćas spavati i jedna majka koja je ostala bez svojih sinova, i kolika će joj noć biti duga“.

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

Autor: Dragan Maksimović, Banjaluka
Odgovorni urednik: Ivan Đerković