1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Pravosuđe

Između srpskog pritvora i turskog mučilišta

25. decembar 2017.

Kurd Dževdet Ajaz i dalje je nezakonito zatvoren u Srbiji, tvrde njegovi pravni zastupnici. Ministarka pravde je potpisala odluku o izručenju Turskoj. Predstavnik kurdske stranke PAK tvrdi: to bi bilo slanje u mučilište.

https://p.dw.com/p/2pvHa
Serbien Cevdet Ayaz
Foto: Privat

Čistke koje je počeo turski režim nakon diletantskog pokušaja puča do danas traju nesmanjenim intenzitetom. Otpuštene su stotine hiljada ljudi, desetine hiljada su privođene, mnoge su sačekali montirani procesi. No politički protivnici Erdoganovog režima su do sada makar bili sigurni u evropskim državama koje u pravilu ne izručuju lica koja Turska traži preko Interpola. To nije ni čudo ako se zna o uticaju koji turska vlast ima na pravosuđe te o torturi u turskim zatvorima, o čemu je DW već izveštavao.

Da li će Srbija prekršiti civilizacijsko pravilo da se tražena lica ne izručuju ovakvim režimima? I koliko bi to koštalo Dževdeta Ajaza, funkcionera minorne Partije slobode Kurdistana (PAK) iz istočne turske provincije Muš?

Ajaz je krajem prošle godine uhapšen u Srbiji gde je zatim zatražio i azil. Tri puta je osnovni sud u Šapcu odlučivao da Kurda treba izručiti, ali je tri puta Apelacioni sud u Novom Sadu poništavao odluku. Četvrti put ju je iz nekog razloga odobrio.

 - pročitajte još: Mešale Tolu puštena na slobodu

Bilo je to pre desetak dana (14. decembar) nakon čega je ministarka pravde Nela Kuburović – koja u ovim pitanjima ima konačnu reč – potpisala odluku o ekstradiciji. Sve bi to još možda prošlo ispod radara da Ministarstvo pravde nije uhvaćeno u jednoj nelogičnosti: naime Komitet protiv torture UN je još 11. decembra poslao pismo u kojem se zahteva od Srbije da Ajaza ne izručuje. U Ministarstvu međutim tvrde da to pismo nisu dobili na vreme – iako je bilo u sudskim spisima koje je ministarka morala pogledati pre donošenja odluke.

Još nije kasno

„Pravna situacija je vrlo jednostavna – bez obzira što je doneta odluka o izručenju, doneta je i odluka Komiteta UN“, kaže za DW Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava koji zastupa Ajaza. „Komitet je uputio zahtev Republici Srbiji da ne izruči gospodina Ajaza dok se god ne okonča postupak pred tim telom. Dat je rok Srbiji od dva meseca da se izjasni o tom zahtevu.“

Protest Türkei Konflikt Kurden
Protest Kurda u turskom Dijarbakiru (oktobar 2016)Foto: Getty Images/I.Akengin

Ako se vlasti u Beogradu ipak ogluše o privremenu meru Komiteta i izruče Ajaza u Tursku, Srbija bi postala „jedina evropska zemlja koja se oglušila o odluku Komiteta i onda bi se pred tim istim telom pokrenulo pitanje odgovornosti Republike Srbije za kršenje člana 3 Konvencije UN protiv torture“ koja zabranjuje izručenje ljudi zemljama gde im preti mučenje i nečovečno postupanje. Srbija je potpisnica te Konvencije.

Ajazu se sudi još od 2001. godine kada je optužen da je deo grupe koja planira da terorističkim metodama deluje protiv ustavnog poretka. Međutim, kako objašnjavaju u Beogradskom centru za ljudska prava gde imaju uvid u ceo slučaj, čak 30 od 35 članova navodne terorističke grupe danas je na slobodi jer su im procesi zastareli. Petorica su pre pravosnažne presude 2016. godine pobegla u inostranstvo, a jedino je Dževdet Ajaz uhapšen i to u Srbiji po poternici Interpola. U domovini je u međuvremenu osuđen na petnaest godina robije.

„Plašimo se za njegov život“

„Mislim da je u Srbiju pobegao pomoću krijumčara, kao i mnoge, mnoge izbeglice“, kaže za DW Mehmet Ali, predstavnik stranke PAK za Evropu koji živi u Hamburgu. On objašnjava da je PAK među strankama koje su uzete na zub u Turskoj iako nije zvanično zabranjena. Optužbe protiv Ajaza naziva „fantazijama“ turskog tužilaštva.

 - pročitajte još: „Osmani Germanija“ hoće da „osvoje Nemačku“

Upućeni u slučaj kažu da se čitav proces u Turskoj temeljio na policijskim izveštajima i izjavama optuženih datim bez prisustva advokata. Tokom jedanaest dana u zatvoru je Ajaz priznao ono što mu se stavlja na teret, ali je 2006. i pred Evropskim sudom za ljudska prava potvrđeno da je priznanje dato pod batinama. To međutim Osnovni sud u Šapcu nije uopšte uzeo u obzir iako i srpski zakoni priznanja data pod mučenjem smatraju ništavnim. 

„U poslednje vreme je u Turskoj jako rđavo. Policija muči i bije. Za Ajaza bi bilo veoma opasno ako ga vrate u Tursku“, kaže Mehmet Ali. „Veoma se plašimo za njegov život.“

Dževdet Ajaz je još uvek u Prihvatilištu za strance u Padinskoj Skeli koje je „prihvatilište“ samo po imenu, a zapravo je poput pritvorske jedinice. Tamo je bez ikakve pisane odluke prebačen nakon što je maksimalnih godinu dana držan u ekstradicionom pritvoru. Na srpskim vlastima je da odluče hoće li Ajaz odatle u neki centar za tražioce azila ili u avion pa u turski zatvor.

Mučenje u nedostatku dokaza

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android