1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Između novčanika Nemaca i interesa evrozone

Nemačka štampa se, neizbežno, bavi dogovorenoj pomoći za Grčku – treba li uvek priskakati upomoć ili ponekad gledati samo sebe? Tema je i katolička crkva, ali i rast cene benzina –pred praznike, kada se najviše putuje.

Merkel neće potpisivati čekove za Grčku

Merkel neće potpisivati čekove za Grčku

Veliki broj komentara odnosi se na grčku finansijsku krizu i dileme u EU kako pomoći Atini. Tako list Handelsblat piše:

„Uključivanjem MMF-a u rešavanje problema sa grčkim dugom, kako zajedno predlažu Nemačka i Francuska, nastaje dvostruka šteta. Na osnovu kvote koju ima kod MMF-a, Grčka dobija 12,5 milijardi evra. Rečnikom Fonda to je „izuzetno visok iznos“. Prema akcionom planu, MMF i centralne banke više članica, uključujući i Nemačku, staviće Grčkoj na raspolaganje svež novac. Praktično, u opticaj će biti puštena dodatna količina evra čime će biti povećana novčana masa u evrozoni što utiče na rast cena. Istina, imajući u vidu ukupnu novčanu masu, 12,5 milijardi evra nije mnogo, ali je reč o kršenju principa – zaobilaznim putem jedan državni budžet finansira se novcem centralnih banaka. I upravo to povećava opasnost od inflacije.“

O nemačkom stavu Frankfurter algemajne cajtung piše:

„Angela Merkel i nemačka politika su u dilemi: s jedne strane kancelarka i njen ministar finansija znaju da se ne sme dozvoliti da bankrotira članica EU kao Grčka, a ko zna ko bi sve mogao da sledi posle nje. S druge strane, moraju da vode računa o raspoloženju u Nemačkoj. Nekako istovremeno sa selidbom vlade i parlamenta iz Bona u Berlin proevropsko raspoloženje u zemlji postajalo je sve slabije. To se danas izražava rečenicom – neka Grci pomognu sami sebi.“

O istoj temi Manhajmer morgen piše:

„Stav kancelarke da evropske probleme više ne rešava potpisivanjem čekova je ispravan. Angela Merkel zna da bi posle Atine istu vrstu pomoći mogli da zatraže Madrid i Lisabon, Dablin i London. To bi onda zaista bila opasnost. Moguće je da nepopustljivost nemačke vlade nailazi na nerazumevanje među partnerima. Ali, na kraju moraće svi da nauče da se ne može prvo živeti u „zemlji dembeliji“, a onda sanirati državne finansije o trošku suseda. Ništa drugo nije u pitanju u ovom slučaju.“

Angela Merkle i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo

Angela Merkle i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo

A komentator lista Mindener tageblat primećuje:

„Evropska harmonija do sada je za Nemačku bila iznad svega, pa čak ako je to podrazumevalo posezanje u džepove poreskih obveznika. Takva politika bila je i u sopstvenom interesu: mogli su drugi u većoj ili manjoj meri imati koristi od nemačkih ustupaka, ali u krajnjoj liniji ona je, kao najveća članica, imala i najviše koristi (od EU)…

Ali posleratno vreme je odavno prošlo, Unija je porasla, a porasle su i potencijalne opasnosti – pre svega nakon uvođenja evra. Zato Nemačka ima sve razloge da odlučno brani sopstvene interese. Međutim, prilikom promene uloge od platiše ka krotitelju trebalo bi voditi računa o diplomatskoj formi i o tome da se sačuva dovoljan broj prijatelja i saveznika. Evropska unija funkcioniše samo kao zajednica. U protivnom – ne funkcioniše“, upozorava Mindener tageblat.

Najzad, list Ostze piše:

„Ako se želi da evro preživi, onda je srednjoročno potrebna nova osnova poverenja u zajednički novac. Potrebna je usklađena monetarna i ekonomska politika koja će obuzdati jake kao što je Nemačka i izvršiti pritisak na slabe kao što je Italija. Pa ako zatreba – i izbaciti ih iz evrozone. Solidarnost u skladu sa principom „neka košta šta košta“ ugrožava u krajnjoj liniji zajedničku valutu.

Što se Grčke tiče, ona za trenutak može da odahne, ali spasena nije. Atina mora da pripazi da mere štednje koje je sama sebi nametnula ne izazovu privrednu depresiju koja bi ugrozila demokratski poredak u zemlji. Tada će se žaliti za korakom za koji danas nije bilo volje da se preduzme – povratkom na drahmu – staru valutu koju je bez okova evra moguće devalvirati i tako sanirati budžet“, piše Ostze cajtung.

Na sledećoj strani:

Katolička crkva se ne snalazi u novom svetu

Cena benzina raste pred praznike – „opravdano“!