1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Između integracije i zaboravljanja korena

O integraciji se mnogo priča, a migrante malo ko šta pita – rekli bi kritičari. Sutra je prilika da se i njihov glas čuje. Sa nemačkim zvaničnicima će razgovarati i predstavnici doseljenika iz bivše Jugoslavije.

Najčešće se govori o integraciji Turaka. Šta je sa narodima iz bivše Jugoslavije?

Najčešće se govori o integraciji Turaka. Šta je sa narodima iz bivše Jugoslavije?

U Berlinu se u sredu održava 4. integracioni samit na koji su pozvani predstavnici 35 migrantskih građanskih udruženja u Nemačkoj, predstavnici nemačkih saveznih pokrajina, opština i političkih stranaka. Samit koji je 2006. godine inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel organizuje se s ciljem rešavanja gorućih problema i bolje integracije 15 miliona stranaca u nemačko društvo.

Ljudi iz Jugoslavije nikada nisu imali problema

Problemi sa kojim se suočavaju mlađe generacije migrantskih grupa iz zemalja zapadnog Balkana u Nemačkoj nije integracija, već asimilacija, poručuju njihovi predstavnici na samitu u Berlinu. Državljani nekadašnje Jugoslavije koji su krajem šezdesetih godina počeli da dolaze u Nemačku, važili su za najbolje integrisanu grupu migranata, kaže Bosiljka Šedlih, predsednica berlinskog udruženja „Kultura jugoistočne Evrope“.

Ljudi sa sela i bez obrazovanja teže su učili nemački jezik, ali su vredno radili i prihvatili nemačku kulturu kao sastavni deo njihovog svog života. Ljudi koji su u Nemačku došli kao izbeglice devedesetih godina imali su lošiju startnu poziciju. Pravo na rad stekli su tek nakon deset godina, ali im diplome do danas nisu priznate, objašnjava Bosiljka Šedlih. „Većina naših ljudi je insistirala da njihova deca idu u školu i da se integrišu u ovo društvo. Ima tu grupa koji su imali problema i u nekadašnjoj Jugoslaviji sa integracijom u društvo, oni svoje probleme donose i ovamo. Njima je potrebno posebno pomoći.“

„Problem nije integracija, već asimilacija“

Mijo Marić, dete nekadašnjih takozvanih gastarbajtera, danas je predsednik Hrvatskog svetskog kongresa u Nemačkoj. Suprotstavlja se paušalizaciji stranaca. Marić smatra da su diskusije o integraciji stranaca usmjerene prema problemima i da se dobri primjeri uopšte ne tematizuju. To potvrđuje i primer treće i četvrte generacije hrvatskih doseljenika kojim asimilacija predstavlja mnogo veći problem, poručuje Mijo Marić. „Nije dovoljno samo tokom utakmice Hrvatske samo dići zastavu i nositi šahovnicu na dresu, nego je važno govoriti svoj jezik, znati gde su koreni, negovati svoj identitet. To obuhvaća na primer potrebu za hrvatskom dopunskom školom.“

„Za integraciju je potrebna pomoć, a ne sankcije“

Nemački parlamentarac iz Stranke zelenih Jozef Vinkler ne očekuje mnogo od ovogodišnjeg integracionog samita. Problem predstavlja što nemačka vlada ne uvažava predloge migrantskih udruženja o suzbijanju diskriminacije stranaca i poboljšanju boravišno-pravnih pitanja, kaže Vinkler. I ovogodišnji samit će se, kao i prethodni, svesti na diskusiju o načinu sankcionisanja i uvođenje strožih pravila za integraciju stranaca, komentariše ovaj nemački parlamentarac.

„Mi želimo da diskutujemo o pravima stranaca u Nemačkoj, ne o simboličnoj politici, već o konkretnim stvarima: šta učiniti sa devojkama i ženama koje nemaju školsku spremu, a šta sa nezaposelnim mladićima? Potrebni su nam i tačni vremenski okviri do kada šta treba da uradimo. Mi uvek govorimo da želimo miran suživot, ali ako to ne učinimo u narednih deset godina, ništa od suživota!“

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 02.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PwKh
  • Datum 02.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PwKh