1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Izložen mozak Alberta Ajnštajna

Mozak slavnog fizičara Alberta Ajnštajna izložen je u filadelfijskom muzeju Muter (Mutter). Radi se o 45 delova Ajnštajnovog mozga koje je Tomas Harvi proučavao nakon njegove smrti.

Albert Ajnštajn (1879-1955)

Albert Ajnštajn (1879-1955)

Ajnštajnov mozak uklonjen je iz tela nakon njegove smrti 1955. Naučnici su s vremenom otkrili da je Ajnštajnov mozak imao 73 odsto više glijalnih ćelija. Danas se zna da je njihova funkcija hranjenje neurona. Što mozak više deluje i što je njegova misaona funkcionalnost kompleksnija, i on proizvodi više titraja među neuronima. Pri tom se proizvodi i više glijalnih ćelija.

Ajnštajnov mozak, kažu naučnici, na mikroskopskoj nivou bio je znatno mlađi od njegove dobi. Krvne žile, takođe. Osim toga, otkriveno je da je njegov mozak bio 15 odsto širi od proseka. Upravo u tim delovima mozga smešteni su centri odgovorni za kompleksno matematičko razmišljanje i zamišljanje pokreta, piše livescience.com.

Budućnost uvek dođe na vreme

Ajnštajn se smatra osnivačem kvantne fizike, teorije relativiteta i jednim od najinteligentnijih ljudi u istoriji čovečanstva. Tokom svog života objavio više od pedeset naučnih radova. Objavio je i nekoliko radova koji se ne bave naukom , uključujući O cionizmu, Zašto rat? (1933, zajedno sa Zigmundom Frojdom kao koautorom), Svet kako ga ja vidim i Izvan mojih poznih godina.

Ajnštajn je bio naučnik, ali mrzeo je naučnu fantastiku. Smatrao je da je ona iskvarila čistu nauku. Rekao je da nikada ne razmišlja o budućnosti - ona uvek dođe na vreme. Tvrdio je da je važno nikad ne prestati postavljati pitanja. Niko ne zna koje su Ajnštajnove poslednje reči jer ih je izgovorio na nemačkom jeziku, a njegova bolničarka nije razumela nemački. Umro je u 76. godini.

idj/dr/fena