1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Izložba slika kojih nema

Posetioci koji se nadaju da će na izložbi u Suermondt-Ludwig-muzeju u Ahenu naići na šarena platna i vredne originale, biće razočarani. Glavni eksponati su prazni okviri i crno-bele fotografije reprodukcija.

„Fantomska izložba“ u Ahenu

„Fantomska izložba“ u Ahenu

U ahenskom muzeju vlada vrlo čudna atmosfera: tamni zidovi, prazni okviri i fotografije umetničkih dela iznad kojih stoje pločice s naznakom da je mesto gde se ona nalaze - nepoznato. Direktor muzeja Peter van der Brink s pravom kaže da je to „fantomska izložba“.

„U stvari, ona je paradoksalna. Postavili smo izložbu slika kojih zapravo više nema, što je zapravo nemoguće“.

Te slike su u 30-tim godinama prošlog veka bile u fundusu muzeja, ali su u vihoru Drugog svetskog rata nestale.

„Društvo koje svira“ Johana Hulsmana

„Društvo koje svira“ Johana Hulsmana

Ako je moguće - bez političara

Tvrdnja da se radi o slikama „kojih zapravo nema“ nije potpuno tačna. Ima ih negde, samo se za većinu ne zna gde su, što pokazuje i spektakularna vest koja je u Ahen stigla neposredno posle otvaranja izložbe: deo na njoj predstavljenih slika pojavio se na Krimu!

Jedan nemački bračni par otkrio je 80-tak dela u muzeju Simferopol. Oni su o projektu ahenskog muzeja saznali preko interneta, ušli u bazu podataka sa slikama i poslali muzeju DVD s video-zapisom iz krimskog muzeja s nestalim slikama.

Kontakt s krimskim muzejom brzo je uspostavljen. Direktor Peter van der Brink danas (14.1.) otputovaće u Krim da bi lično inspicirao sporna umetnička dela. Nemačke goste dočekaće Larina Kudriašova, direktorka muzeju u Simferopolu koja, kao i van der Brink, želi da, ako je moguće, sve ostane među stručnjacima, bez uključivanja politike i političara.

„Upravo zato što smo mi muzejski radnici, a ne političari, očekujem konstruktivnu suradnju. Možemo razviti nove veze, ne samo između naša dva muzeja, nego i između drugih kulturnih institucija u Simferopolu“, kaže ona.

Kompenzacija za uništena kulturna dobra

Venecija posle 1738. godine, pogledna crkvu Sen Simon Pikolo

Venecija posle 1738. godine, pogledna crkvu Sen Simon Pikolo

Da bi se shvatila historija ovog čudnog putovanja dela iz ahenskog muzeja u Krim, treba se vratiti 70 godina unatrag. Dela iz 17. i 18. veka prebačena su i jedan dvorac u blizini Drezdena da bi se sačuvala od bombardovanja.

Kasnije su ih pripadnici takozvanih „brigada za trofeje“ Crvene armije uzeli kao ratni plen i odneli, verojatno preko Moskve ili tadašnjeg Lenjingrada, u Ukrajinu. Tamo su decenijama ležala zaključana da bi sada, s naznakom o njihovom poreklu, bila izložena u muzeju Simferopolu.

Naravno da se tamo zastupa stav da je ratni plen tek kompenzacija za kulturna dobra koja su uništili Nemci, što odgovara i važećim ukrajinskim zakonima, ali šefica muzeja Larina Kudriašova, načelno nema ništa protiv privremenog posuđivanja i razmene dela iz zbirke ahenskog muzeja.

Mrtva priroda Jan Davidsa de Hema

Mrtva priroda Jan Davidsa de Hema

Posuđivanje ili trajno vraćanje?

Tom idejom oduševljen je i šef ahenskog muzeja van der Brink. On hvali hrabrost šefice simferopolskog muzeja koja se odlučila da izvadi slike iz podruma i pokaže ih u muzeju. On se nada da će se za tim primerom povesti i brojne druge institucije u Rusiji, Gruziji i na drugim prostorima bivšeg Sovjetskog Saveza koje ratni plen iz nemačkih muzeja drže negde pod ključem.

On zato uopšte ne želi da otvara diskusiju o trajnom vraćanju slika. Za njega bi glavni „dobitak na lotou“ bio kada bi smeo da izloži originale slika iz zbirke njegovog muzeja koji su se donedavno smatrali nestalim. Pa makar i na određeno vreme.

  • Datum 14.01.2009
  • Autor Kornelija Rabic
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GY84
  • Datum 14.01.2009
  • Autor Kornelija Rabic
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GY84