1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Izložba slika Ðorda Morandija u Vupertalu

U istroriji umetnosti XX veka se italijanski slikar Ðordo Morandi (živeo izmedu 1890. i 1964) ubraja u najvece osobenjake. Utoliko je retrospektivna izložba njegovih slika, u muzeju Hajat u Vupertalu, prava retkost.

Morandi je prevashodno slikao mrtvu prirodu sacinjenu od jednostavnih predmeta, boca, caša, vazni. Šezdeset pet platana i grafika, pozajmljenih iz najvecih muzeja sveta, je izloženo u Vupertalu. Morandi je slikao u tradiciji Vermera i Sezana. Dakle, težio je predmetnom slikarstvu, ali je dodatno bio naklonjen i apstrakciji. I danas je više nego jasno: Morandi je znacajno i najsuptilnije uticao na mnoge slikare perioda Moderne.
"Imao sam srecu da sam živeo život bez velikih dogadaja", rekao je umetnik 1958, a živeo je zajedno sa svojom sestrom u stanu roditelja, u Bolonji. U tom stanu je proveo sve svoje vreme kreativnosti. U prostoru stana je tražio motive svoga slikanja: staklene posude, lonce, porcelanske cinije, obasjane svetlošcu koja je sjala kroz prozor.
Rano oduševljenje Morandija za avangardu, koju je ovaj sobni tip upoznavao samo preko loših reprodukcija, se da prepoznati u veoma zapaženim kubistickim kompozicijama iz 1914, sasvim u duhu Pikasa i Braka. Glave bez lica, prazne boce, zagonetne valjkaste figure u bledim bojama ilustruju nadrealni meduprostor "metafizickog slikarstva" u vremenu oko 1919.
Nežna svetlost na stolovima prekrivenim draperijama. Tajanstveni nizovi staromodnih šolja; aranžmani sa peharima za šampanjac; sa hlebom i plavim bokalima; jedan takav je i Natura morta iz 1920, po kome je i nazvana izložba. Svi oni pokazuju uticaj špansko-holadnskog baroknog slikarstva, ali i slika mrtve prirode Sezana koga je Morandi sveg života obožavao. Zanimljivo je da se od 1930, u svojim slikovnim meditacijama, Morandi oslobodio ovih uzora: Prešao je na arhitektonski strukturisano slikarstvo, koristeci zemljane boje. Predmetni svet je, pak, Morandi zadržao, ali ga je razradivao u najraznovrsnijim varijantama.
Sada je Morandi bio posvecen igri svetlosti i senki, svetlog i tamnog. Plasticitet predmteta je prelazio u nestalnost površina. Ðordo Morandi je bio sve drugo samo ne umetnik dosadnog slikarstva. A to pokazuju vec njegove više nego dinamicne skice na hartiji, crteži olovkom. Sa samo nekoliko linija je majstorski preslikavao cinije, caše, lonce. Predmeti su vec na tim crtežima delovali kao ispali iz stvarnosti: dakle, i kao neraskidivi deo stvarnosti, ali i kao, atomizovani i uvecani, otudeni, i kao svet za sebe. Izložba u Vupertalu je na programu do 7.marta.