Izlazak iz krize na duže staze?

Sve je počelo kreditnim bumom na južnoj periferiji Evrope i u Irskoj. A bilo je moguće jer su banke suviše olako pozajmljivale novac. Banke su imale premalo sopstvenog kapitala, kaže stručnjak za ekonomiju i savetnik Vlade Klemens Fuest. Prema njegovom mišljenju, najvažnija je reforma finansijskog sistema. Prvi koraci su već napravljeni. Reformski paket "Bazel III" Bazelskog komiteta za superviziju banaka, cilja pre svega na više kvote sopstvenog kapitala banaka.

Do sada su državne pozajmice važile kao nerizične investicije. Za kupovinu tih dužničkih papira banke nisu morale i ne moraju da nude nikakve garancije. I to je dovelo da naduvavanja državnih dugova. Da bi se tu dugovi otplatili, zemlje sa deficitom moraju više da izvoze i postignu profite. Uz to se mora povećati konkurentnost zemalja na periferiji. Jirgen Tritin, šef poslaničkog kluba Zelenih, predlaže:

"Tu spadaju investicije u infrastrukturu. Na primer u izgradnju trans-evropske strujne i gasne mreže. U tome leži ogromna šansa za zemlje juga, da u oblasti obnovljivih izvora energije zaista i stvaraju vrednosti."

Gde su deficiti jednih, tu su suficiti drugih

I zemlje sa deficitom moraju da izdrže dalje sniženje standarda kako bi ponovo postale konkurentnije. Ali ne sme se samo govoriti o dužničkim državama. Jer gde su deficiti jednih tu su i suficiti drugih. I zbog te velike neravnoteže je evro-zona u ovoj nezgodnoj situaciji.

Proteklih godina većina profita ostvarena je u Nemačkoj, tako da i Nemci moraju nešto da učine, kaže Jirgen Tritin: "Nemačka mora da preduzme mere poput uvođenja najniže plate utvrđene zakonom. Ako se drugim zemljama govori da se plate mogu razviti samo produktivnošću, znači da ne mogu da rastu jače od produktivnosti, to važi obrnuto i za Nemačku, plate ne mogu trajno da kaskaju za produktivnošću."

"Teško je zamisliti jednu monetarnu uniju koja istovremeno nije i privredna unija. I ne možemo pomagati države s garancijama iz Nemačke, koje su upale u krizu jer su eksplicitno i namerno snižavale poreze“, ističe Tritin.

Time misli na Irsku koja je niskim poreskim stopama godinama privlačila investicije u zemlju. Harmonizacija poreske politike, bila bi korak ka privrednoj uniji, ili privrednoj vladi, smatra Tritin. Ali takvu vladu u narednih godina ne vidi ekonomista Fuest. "U Nemačkoj takođe nemamo privrednu vladu, već jednu veću centralnu vladu, to je razlika. Ali pravu privrednu vladu koja saveznim pokrajinama može da kaže koliko mogu da se zadužuju, to nemamo."

Prema motou: Kada primernoj Nemačkoj to još uvek nije pošlo za rukom, onda će to tek biti teško ostvarljivo na evropskom nivou.

Autori: Cang Danhong / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Jakov Leon