1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Izgubljena generacija

Na istoku Evrope odrasta „izgubljena generacija“ dece podložne kriminalu i eksploataciji. Reč je o deci čiji su roditelji otišli na rad u inostranstvo, a decu ostavili na brigu rodbini, prijateljima ili u sirotištima.

default

Ne shvataju zašto su ostali sami: Deca na igralištu u Bukureštu

Stotine hiljada dece u istočnoj Evropi žive sa rođacima, prijateljima ili u raznim institucijama, jer su njihovi roditelji otišli na rad u inostranstvo. Stručnjaci ukazuju da to nema samo ozbiljne psihološke posledice za decu, nego će predstavljati i veliki problem za ta društva tokom sledećih decenija.

Džemini Pandaja, predstavnica Međunarodne organizacije za migracije (IOM) kaže:

„Ta deca su izgubljena generacija. Ona imaju problema u školi, neka je napuštaju i postaju podložna kriminalu i eksploataciji. To će u budućnosti stvoriti ozbiljne socijalne probleme. Odlazak roditelja na rad u inostranstvo ostavlja ozbiljne psihološke posledice.“

Milion dece bez roditelja

Prema procenama lokalnih i međunarodnih organizacija bez roditelja u istočnoj Evropi odrastaju stotine hiljada dece, možda i više od milion. O njihovom broju nema preciznih zvaničnih podataka, jer mnoga deca ostaju sa rođacima ili prijateljima porodice i vlasti o tome najčešće nisu ni obaveštene.

Ponekad deca završavaju i u sirotištima. U organizacijama za brigu o deci kažu da najviše deca biva ostavljeno u najsiromašnijim zemljama: Ukrajini, Bugarskoj, Moldaviji i Rumuniji. Prema saznanjima Fondacije Soroš samo u Rumuniji bez roditelja odrasta 350.000 dece. Rumunska vlada tek nedavno je počela da prikuplja podatke, ali se procenjuje da u inostranstvu radi tri miliona Rumuna.

Ima slučajeva da su samoubistvo izvršila dvanaestogodišnja deca nakon što su roditelji otišli na rad u svet.

Depresivna deca

Psiholozi kažu da deca čiji su roditelji otišli pate od duboke depresije. Deniza Jonesku, saradnica Fondacije Soroš kaže:

„Ako je ostao bar jedan od roditelja onda i nije tako loše, ali ako oboje odu, onda jeste. Deca postaju depresivna ili veoma tužna. Neka imaju loše ocene i probleme u školi. Situacija je različita od slučaja do slučaja. Ukoliko nemaju sa kim da se posavetuju i razgovaraju postaju kriminalci ili narkomani. Vlada je tu decu sada klasifikovala kao „ranjivu grupu.“

Prošlog meseca donesen je novi zakon prema kome je predviđena kazna od 2.500 evra, gotovo dve trećine prosečne godišnje zarade u Rumuniji, za roditelje koji decu ne ostave kod rodbine. Kažnjeni mogu biti i roditelji koji najmanje 40 dana pre odlaska o nameri ne obaveste socijalni centar.

Slična situacija je i u Moldaviji, koja je najsiromašnija evropska zemlja. Prema podacima moldavskog ogranka UNICEF-a 20 odsto dece odrasta bez jednog od roditelja, deset odsto bez oba. U inostranstvu radi 340 hiljada građana Moldavije. U nekim lokalnim zajednicama otišli su gotovo svi roditelji, a deca su ostala na čuvanje babama i dedama.

Bekstvo od siromaštva

Schulkinder Tirana 2008

Problemi i u školi: Učenici u Moldaviji

Prosečna godišnja zarada u Moldaviji je 1.800 evra i 25 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva. Zato su mnogi prinuđeni na odlazak na rad kako bi izdržavali porodice. Doznake moldavskih gastarbajtera iznosile su prošle godine milijardu 600 miliona evra.

Stručnjaci su saglasni da je taj novac materijalno pomogao velikom broju dece, ali negativne psihološke posledice ostaju uprkos tome. Predstavnik UNICEF-a Džon Bad kaže:

„Ta deca su materijalno zbrinuta, ali ih očigledno pogađa što roditelji nisu sa njima i što nemaju normalan porodični život.“

Od kako je Poljska ušla u EU na rad u inostranstvo otišlo je milion ljudi. Istraživanja ombudsmana za zaštitu dece pokazuju da je u sirotištima između 12 i 15 hiljada dece roditelja koji su u inostranstvu. Procenjuje se da ih je mnogo više ostalo sa rodbinom i da ima najmanje 150 hiljada dece koja odrastaju bar bez jednog roditelja.

Stručnjaci upozoravaju da će problemi sa kojima su ta deca danas suočena postati društveni problem za dve decenije.

Šta mogu vlasti

Kristina Iglicka iz Centra za međunarodne odnose u Varšavi kaže:

„Pitanje je šta će biti sa tom decom za 10 – 15 godina. Tada bi to mogao postati problem celog poljskog društva. Psiholozi koji su razgovarali sa decom gastarbajtera u sirotištima kažu da ona ne shvataju zašto su ostavljena. To je drugačije nego, recimo, u slučaju alkoholizma – onda deca razumeju da je neko od roditelja na neki način bolestan i da je nužno razdvajanje. U ovom slučaju ne shvataju zašto ne mogu da budu sa roditeljima.“

Iglicka kaže da kažnjavanje roditelja koji ostavljaju decu ne bi rešilo problem:

„Teško je osuđivati roditelje, jer su mnogi u izuzetno teškoj materijalnoj situaciji i primorani su da odu na rad. Kazne nisu brana i neće zaustaviti odlazak na rad u inostranstvo.“

Prema njenom mišljenju, vlada može da pomogne popravljajući situaciju na tržištu rada i primoravajući roditelje da na propisan način zbrinu decu pre odlaska.

ipsnews/nb/idj

  • Datum 09.08.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/J6Qk
  • Datum 09.08.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/J6Qk