1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Izgradnja vetrenjača uništava kišne šume

Indija se razvija i troši sve više energije. Zato zemlja mora da se „hrani“ i iz alternativnih izvora energije. Indija za sada ima vetrenjače snage 13.000 megavata, ali, stanovništvo ne gleda uvek na to blagonaklono…

Indija je peta u svetu po proizvodnji struje od vetra

Indija je peta u svetu po proizvodnji struje od vetra


Od Mumbaja treba ići stotinak kilometara na sever. Do planinskog sela Karpuda stiže se vijugavim uskim putem prepunim rupa. Ovo mestašce leži na planini Sahjadri, na visoravni visokoj skoro hiljadu metara. Okolna brda prekrivena su kišnim šumama, a samo malo dalje počinje zaštićena oblast Bimašankar, jedna od poslednjih u kojoj obitavaju velike veverice.

Većina stanovnika Karpuda pripada narodu Mahadeo-Koli, zajednici koja potiče od indijskih domorodaca. Ovi ljudi šumu koja ih okružuje vide kao izvor preživljavanja, kaže seoski starešina Ganpat Madage. „Naše žene svakodnevno u šumi sakupljaju drva za ogrev. Tamo nalaze takođe i lekovito bilje, divlje voće i med koje mi koristimo, ali i prodajemo“, kaže Madage.

Deset minuta šetnje preko polja dovoljno je da se stigne do zaštićene oblasti Bimašankar. Tu, na nagibu, počinje gusta šuma. Ali drveće je sada u oblacima prašine koju podižu mešalice za beton i teški kamioni. Improvizovana je ulica od tucanika, a na vegetaciju niko ne misli.

Na obroncima Bimašankara postavljaju se ukupno 142 vetrenjače

Na obroncima Bimašankara postavljaju se ukupno 142 vetrenjače

„Na ovoj šumovitoj padini grade se vetrenjače. Od početka gradnje u šumu nije moguće ući – čuvari iz firme nam ne dozvoljavaju pristup. Hiljade stabala je oboreno zbog ovih radova“, kaže Madage. On objašnjava da žene iz Karpuda sada moraju do šume zaobilaznim, petostruko dužim putem.

Seljane niko nije ništa pitao

Karpud je jedan od tri planirana parka vetrenjača na obroncima Bimašankara. Firma „Enerkon Indija“ ovde postavlja ukupno 142 ogromne vetrenjače ukupnog kapaciteta 113 megavata. Nadležni su im stavili na raspolaganje čak 194 hektara zaštićene šumske oblasti. Radovi su počeli prošle godine i to bučno – dinamitom i buldožerima probijane su ulice, kopani su temelji za masivne stubove vetrenjača. Seoske ulice su proširene da bi šleperi mogli da dovezu velike elise i generatore.

Seljani o radovima nisu bili ni obavešteni, a o odšteti za uništene šume i poljoprivredna dobra nije bilo ni reči. Meštani susednog sela Kude protestuju i blokiraju put. Ipak, većina njih je nepismena, ne znaju mnogo o svojim pravima i ne mogu da izađu na kraj sa mecenama gradnje i vlastima.

Novinar Atul Kale, iz susednog gradića Keda, podržava narod. „Lokalni živalj je od početka bio protiv projekta. Šumske vlasti su im obećale da nijedno jedino drvo neće pasti. Ipak, posečene su stotine hiljada stabala. Seljani su shvatili da će im vetrenjače uništiti život, a da od čitavog projekta neće imati nikakve koristi. Zato su ogorčeni“, ukazuje Kale.

Atul Kale tvrdi da firma „Enerkon Indija“ guši otpor naroda pretnjama i podmićivanjem. On sumnja da su mnogi lokalni zvaničnici korumpirani. Samo tako je moguće, kaže Kale, da su radovi nesmetano nastavljeni čak i pošto je on u decembru isposlovao sudsku zabranu gradnje.

Velikim igračima mali ljudi i šume sasvim nebitni

Seljani ogorčeni jer će im vetrenjače uništiti život, a od čitavog projekta neće imati nikakve koristi

Seljani ogorčeni jer će im vetrenjače uništiti život, a od čitavog projekta neće imati nikakve koristi

Indija se davno odlučila za obnovljive izvore energije koji bi čuvali životnu sredinu. Ipak, ironija je da sama izgradnja parkova vetrenjača žestoko narušava prirodu. Sve je podređeno profitu investitora, u ovom slučaju kineskog giganta „Kina Light and Power“ sa sedištem u Hong Kongu. Primer podučava da su velikim igračima mali ljudi i šume sasvim nebitni.

Za novinara Atula Kalea nije sporna tehnologija, već način na koji se ona donosi: „Naravno da sam za čisto dobijanje energije kakvo je ovo od vetra. Ali, zašto mora da se gradi baš ovde, u gustim kišnim šumama? Zašto ne grade tamo gde je zemlja ionako gola?“

Autori: Rajner Herig / Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković