1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Izgradnja i krpljenje, od Beograda do Bara

Koridor 11 će povezivati Srbiju i Crnu Goru, a pruga Beograd-Bar će biti rekonstruisana. Tako je najavljeno. Pitali smo stručnjake da li su ovi poduhvati isplativi i gde će se uopšte pronaći novac za te investicije.

Pruga Beograd-Bar jedna od najsporijih u Evropi

Pruga Beograd-Bar jedna od najsporijih u Evropi

U selu Nepričava kod Lajkovca prošle sedmice su počeli radovi na delu autoputa Beograd-Južni Jadran, od Uba do Lajkovca. Put bi trebalo da poveže Srbiju sa Rumunijom i Crnom Gorom, ali i sa Italijom – preko Bara i Barija. Novac bi trebalo da se obezbedi iz republičkog budžeta, kredita i od prodaje Telekoma.

Treba li nekome autoput?

Stručnjaci međutim nisu saglasni da li je isplativo graditi autoput ka Crnoj Gori. Stručnjak za investicije Mahmut Bušatlija kaže da ne postoji interes za takav autoput jer je on sezonskog karaktera. „Autoputevi se grade tamo gde imate određenu naseljenost. Ne vidim razloga da od Beograda do Boljara bude autoput – tu treba da bude dobar magistralni put. Izgradnja autoputa je veoma skupa jer se radi o teškom terenu“, smatra Bušatlija i objašnjava da je transport robe prugom mnogo jeftiniji:

Luka u Baru nema dovoljan kapacitet za više robe iz Srbije

Luka u Baru nema dovoljan kapacitet za više robe iz Srbije

„Autoput će imati sezonski karakter, jer ako sada imate železnicu koja prevozi dva miliona tona robe između Beograda i Bara, a zna se da barska luka nema veći kapacitet od ta dva miliona, šta će vam onda autoput!? Osim toga, ako imate železnicu, neće se koristiti autoput jer je to skuplji način transporta, tako da je ovo jedna ishitrena ideja koja je utoliko neizvodljiva“, kaže Bušatlija za Dojče vele.

Stručnjak za investicije Milan Kovačević je, međutim, suprotnog mišljenja. „Sve do Zlatibora imate vrlo veliku frekvenciju, čak na nekim delovima znatno veću od one na putu od Subotice do Grčke i Bugarske“, navodi Kovačević.

Najmlađa pruga SFRJ

Srbija i Crna Gora planiraju da zajedno modernizuju prugu od Beograda do Bara, najmlađu prugu u bivšoj Jugoslaviji, koja nikada nije rekonstruisana i na čijim pojedinim delovima vozovi saobraćaju brzinom manjom od 20 kilometara na sat. Prve procene, koje je uradila italijanska kompanija Italfer u saradnji sa Saobraćajnim institutom iz Beograda, kažu da će za rekonstrukciju pruge Beograd-Bar biti potrebno oko 340 miliona evra, a konačna studija koju finansira italijanska vlada bi trebalo da bude završena do oktobra.

Glavna železnička stanica u Beogradu

Glavna železnička stanica u Beogradu

Bušatlija kaže da je cifra nerealna jer je pruga Beograd-Bar dosta zapuštena i decenijama na njoj nije ništa rađeno. On dodaje da bi 340 miliona evra bilo dovoljno da je pruga u dobrom stanju i da je potrebno samo „krpljenje“ i poboljšanje instalacija. „Ako misle da se obezbedi prosečna brzina od 100 kilometara na sat, što se najavljuje, treba napraviti novu prugu“, siguran je Bušatlija. On ne veruje da je Italija zainteresovana za izgradnju pruge zbog svojih interesa, kako se čuje u javnosti i da zato lobira kod međunarodnih institucija da se obezbedi novac.

Milan Kovačević upozorava da bi što pre trebalo reorganizovati železnicu, da neke pruge treba ukinuti jer su potpuno neisplative i da treba napraviti racionalizaciju u toj državnoj kompaniji. To je, prema njegovom mišljenju, uslov da bi bilo kakva nova ulaganja i modernizacija bili isplativi.

Gde pronaći novac?

Mahmut Bušatlija kaže još i da Srbija nema novca za realizaciju tih projekata i da ne može više komercijalno da se zadužuje za infrastrukturu. „Srbija neće moći da obezbedi novac sve dok ne shvati da nije zadatak države da ona bude vlasnik kompletne infrastrukture, već da obezbedi uslove za javno-privatno partnerstvo, odnosno da u infrastrukturne projekte uđe privatni kapital.“

Milan Kovačević, ipak, tvrdi da će Srbija, kako se bude približavala EU, moći da deo novca obezbedi preko te organizacije i dodaje da je EU zainteresovana da Srbija ima dobru infrastrukturu i da bude što bolje povezana. „Međutim, i to što možemo da dobijemo – mi ne znamo da iskoristimo, ima mnogo primera gde novac EU nije iskorišćen jer se nismo dobro pripremili. Da bismo dobijali novac, treba da budemo mnogo bolje organizovani“, rekao je Kovačević.

Srbija, prema Master planu koji je Vlada nedavno usvojila, planira da u narednih petnaest godina u razvoj infrastrukture investira oko 22 milijarde evra.

Autorka: Vesna Rajković, Beograd

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 02.08.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OZgy
  • Datum 02.08.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OZgy