Izdavaštvo u Srbiji

Uvid u najnovije tendencije kao domaće tako i strane literature i predstavljanje posebnosti zemalja na globanom tržištu idejana, najvažnije su karakteristike svakog sajam knjiga.

Ove godine, od 800 prijavljenih izdavača, posetiocima Beogradskog sajama knjiga, po prvi put, će se predstaviti izdavači iz Ruske Federacije i Kine, Italija će biti počasni gost Sajma, dok organizatori veliki značaj pridaju i zajedničkom nastupu predstavnika nacionalnih institucija kulture zemalja članica EU.Tako u programu EUNIC-a, ove godine učestvuju Austrijski kulturni forum, Britiš kansul, Francuski kulturni centar, Italjanski institut ia kulturi , kao i Geteov institut.Predsednik Saveta Sajma, Simon Simonović, za Dojče Vele kaže:

’’EUNIC je organizacija zemalja članica EU, koje imaju svoje informativne i kulturen centre širom Evrope.Za Beogradski sjama knjiga, to će biti veoma značajno, jer će se ovom broju zemalja pridruživati i druge, a štand neće biti samo prezentacija knjiženosti, već ukupna promocija evropskih ideja i vrednosti.Naradvno da će se , u okviru toga, recimo Geteov institut , baviti promocijom nemačke kulture i književnosti…’’

Umetnici i njihova dela stvaraju upečetljivu i jedinstvenu sliku o jednom prostoru, ljudima i vremenu, te tako postaju najproduktivniji ambasadori jedne zemlje.Svet to ukazuje i na važnost pitanja koje pokreće ovogodišnji Beogradski sajam knjiga, pitanje politike izdavaštva u Srbiji.

Ne postojanje jedne validne škole mišljenja i strategije u toj oblasti u Srbiji, kao i državni aparat koji ne posvećuje dovoljno pažnje i podrške produkciji ni prezentaciji srpske knjige, suštinski su problemi ove oblasti, ali i ukupne sfere kulture u Srbiji, mišljenja je Zoran Hamović, književnik, direktor izdavačke kuće Kilio i umetnički direktor Beogradskog Sjama knjiga:

’’Male kulture moraju biti stroge prema sebi, a njihove institucije čvrste i dosledne.Jedna takava bi trebalo da bude i Nacionalni centar za knjigu, koji bi stvorio dugoročnu i ispravni strategiju našeg nastupa u svetu i promocije.On bi trebalo da valjano bira ciljeve i proizvodi vrednosti koje će služiti tim ciljevima.Ako nemamo takvu instituciju, a nisu dobri ni izgledi da je u skorije vreme dobijemo, onda me sve to podseća na našu politiku, u kojoj mnogo lutamo i kao imela se određujemo prema drugima, a ne prema sebi.’’

Tako , kao samo jedna od posledica nedosledne i vrljive globalne politike, koja se neminovno odgleda u drugim oblastima života, Srbija ove godine neće imati svoju prezentaciju na jednoj od najznačajnijih smotri knjige u svetu, Frankfurtskom sajmu knjiga.Prošlogodišnji dug prema tom Sajmu nije izmiren, a na konkurs ministarstva za kulturu Srbije, raspisanom povodom organizacije ovogodišnjeg nacionalnog štanda, niko se nije javio.Šta ya izdavasštvo u Srbiji, znači taj izostanak, za Kulturni magazin, objašnjava Simon Simonović:

’’ To što nas neće biti na Frankfurtskom sjamu knjiga je veliki gubitak i udarac.Ako vas tamo nema, nema vas ni na izdavačkoj mapi sveta.Žalosno je što je nastup izdavača iz Srbije, organizovan od strane jednog privatnog prduzeća-Udruženja izdavača i knjižara Srbije, koje je dobijlao sredstav od države, ali su ona nenamenski trošena.’’

O tome gde je novac izdvojen za te troškove nestao, baviće se odgovarajuće institucije.Ono čime bi država i ministarstvo za kulturu, prema rečima nsših sagovornika, trebalo da se najhitnije pozabave jeste obrazovanje institucije koja će se profesinalno i standardno baviti razvojem i plasiranjem srpske knjige u svetu.Institucije koja će, bez obzira na sve društvene i političke promene, uvek insistirati na vrednostima i legitimitetu srpske kulture u celini.