Izborna borba „plakatima“ može da počne

Predizborna kampanja za savezne parlamentarne izbore u Nemačkoj (22.9.) još se nije ni zahuktala, a Socijaldemokratska stranka (SPD) već je morala da se suoči sa prvim velikim problemom. Plakati koji prikazuju njenog kandidata za funkciju kancelara, nisu bili u stanju da se suprotstave vremenskim prilikama. Ispostavilo se da nisu otporni na vodu, pa su uz velike troškove, na brzinu morali da budu zamenjeni.

Izborna trka počela je odavno, ali prema odgovarajućim propisima, tek šest nedelja uoči izbora, stranke smeju da kače i lepe svoje plakate – i to samo na određenim mestima. Zato su preko noći na stubovima, zidovima i bilbordima preko noći osvanule izborne poruke stranka, koje ove jeseni učestvuju na parlamentarnim izborima. Ima li to smisla ili ne, o tome postoje različita mišljenja, pogotovo kada je reč o „staromodnim“ plakatima, fotografijama kakve su postojale još pre mnogo decenija.

Jasan odgovor na to pitanje, ne mogu da daju ni stručnjaci. „Može se reći da u Nemačkoj izborni plakati još uvek igraju veliku ulogu. Plakat je još uvek jako javno, reklamno sredstvo kojim se, pogotovo u velikim sredinama, u relativno kratkom vremenskom periodu mogu pridobiti milioni glasova“, kaže Kordt fon Manstajn, profesor za vizuelne komunikacije i vlasnik jedne marketinške agencije koja je, pored ostalog, dizajnirala mnoge plakate za stranku liberala FDP.

Efikasno, a jeftino reklamno sredstvo

Kada je reč o „plakatiranju“, u Nemačkoj postoji svega nekoliko tačaka na koje stranke treba da obrate pažnju. Političke stranke u odnosu na razna preduzeća imaju prednost u tome što za svoje plakate, čak ne moraju ništa da plate. Njima gradovi i opštine na raspolaganje daju svoje površine, jedini je uslov da plakati ne ometaju saobraćaj. Izborne poruke ne bi smele da se nađu ni na stablima drveća.

Međutim, u gradskoj upravi Bonu, kažu kako pravila o reklamiranju političkih stranaka nisu stroga, pa tako ni striktno definisana. Na primer, nejasno je na koju površinu javnog prostora može da računa stranka A, a na koliko stranka B. Na kom mestu (namenjenom plakatima) će osvanuti izborna poruka jedna, a na kom druge stranke, zavisi od njih samih. Po sistemu „ko pre devojci, njegova je!“. Stranka koja ima spretnije pomagače, imaće i bolje reklamne pozicije.

„Plakati su zaista najpovoljniji kada je reč o masovnom reklamiranju. Jednostavni su za izradu i nisu skupi tako da njih mogu da priušte čak i najmanje stranke“, kaže Aleksander Šimanski, profesor marketinga iz Dortmunda.

Prisutnost na svim kanalima

Izborna kampanja u današnje vreme, zapravo je kombinacija različitih medija – Internet, štampani plakati, radijske i televizijske reklame. Tu su naravno i javni nastupi stranački kandidata. „Nijedna stranka zapravo ne bi smela da zanemari jedan od ovih kanala. Svaki je važan. Stariji birači nisu često na Internetu, dok mlađi ne čitaju štampane medije“, pojašnjava Volfgang Rajke, savetnik za odnose sa javnošću iz Hamburga. Ovoga puta, čak i stranka Pirata, potrošiće trećinu svog budžeta na klasične plakate. Očigledno su plakati još uvek najefikasniji. Pre ili kasnije, svaki birač će sigurno videti neki od njih. Dakle, plakati još nisu izašli iz mode“, kaže Kordt fon Manstajn.

Pitanje koje se samo po sebi nameće glasi: Postoji li siguran model uspešno koncipiranog plakata? Stručnjaci su jedino saglasni u tome da na njemu treba da bude neka fotografija. „Danas mnogo komuniciramo upravo preko slika. Preko fotografija birač može da složiti neku svoju „sliku“ osobe ili cele stranke. Zato fotografija mora da deluje pozitivno, simpatično. Važno je da uz nju stoji i neki upečatljiv tekst. To čak ne mora biti niti neka puna rečenica. Važno je da je poruka jasna: “Za pravedu“ ili „Za porodicu“, kaže Šimanski.

Politički protivnici na plakatima

„Stranke moraju posebno da budu oprezne kada na svoje plakate stavljaju fotografije političkih protivnika. Recimo, trenutno je u toku kampanja stranke SPD, koja prikazuje kancelarku i druge članove stranke hrišćanskih demokrata (CDU), ali u negativnom kontekstu. Umesto da prikazuju fotografije svog kandidata za kancelara, Pera Štrajbrika, SPD se odlučio za lik Angele Merkel. Problem je u tome da bez obzira kako se ona prikazuje, u našem sećanju prvenstveno ostaje slika Angele Merkel. Time SPD zapravo samo pojačava percepciju stranke CDU, a to može biti riskantno“, kaže Kristof Mos, stručnjak za komunikaciju iz Iserlona.

Isto tako, ukoliko se koriste tehnike retuširanja fotografija, i u tome stranke moraju da budu oprezne. „Plakati moraju biti autentični. U izbornoj kampanji birači kandidate moraju da dožive autentično, što prirodnije. Stoga nekoliko bora na licu niti najmanje ne smetaju. Birači svoje kandidate sigurno ne biraju na osnovu njihove mladalačke svežine, već zbog njihovog političkog iskustva. Nekoliko bora svedoči o životnom iskustvu“, dodaje fon Manstajn.

Bez fotografija političara

Trend koji se u ovoj izbornoj kampanji primećuje jeste da se stranke sve manje oslanjaju na plakate sa fotografijama kandidata. CDU na plakatima predstavlja tzv. „idealan svet“, odnosno, fotografiju porodice u raznim pozitivnim i simpatičnim situacijama. Kancelarka Merkel će se prema planu kampanje, tek kasnije pojaviti na plakatima

I na plakatima socijaldemokrata ovoga puta mogu se videti nepoznati ljudi u svakodnevnim situacijama, ali i fotografije samohranih majki ili porodice u borbi sa rastućim stanarinama. „Stranka Zelenih razlikuje se od drugih po tome što na njihovim plakatima zaista dominira njihova boja – zelena. Oni se biračima obraćaju samo sa: “A ti?“ čime ih upućuju na Internet. To je jako dobro“, kaže Mos.

Međutim, bez obzira kakvi bili, svi plakati će na jesen doživeti istu sudbinu. Završiće na smeću, i to najkasnije jedan dan nakon izbora za nemački parlament - Bundestag. Ukoliko ih ne uklone, strankama prete novčane kazne.

Autor: Arme Lihtenberg / Ž. Telišman
Redakcija: Jakov Leon