1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Iran

Izbori od kojih mnogo toga zavisi

Građani Irana danas biraju novog predsednika. Ozbiljne šanse pridaju se samo sadašnjem predsedniku Hasanu Rohaniju i njegovom konzervativno izazivaču Rasiju. Evo najvažnijih podataka o kandidatima.

U aprilu se za izbore prijavilo 1.636 kandidata. Na kraju su ostala samo četvorica: predsednik Hasan Rohani i Mostafa Hašemi-Taba se ubrajaju u reformiste, Ebrahim Raisi i Mostafa Aga Mirsalim važe kao konzervativni kandidati. Realne šanse se pridaju samo Rohaniju i Raisiju. Njih povezuje fizička sličnost. Zapravo se najbolje razlikuju po boji turbana. Ali su im zato politička opredeljenja potpuno različita.

Ko su kandidati?

Irans Präsident Hassan Rohani

Uvek sa belim turbanom: predsednik Hasan Rohani

Hasan Rohani: umereni predsednik želi da nastavi spoljnopolitički kurs približavanja Zapadu koji je bio na vrhuncu kada je sklopljen međunarodni Sporazum o iranskom nuklearnom programu – u julu 2015. 68-godišnji Rohani vodi u anketama, no njegova borba za drugi predsednički mandat bi mogla da ispadne teža nego što je očekivao. Rohani navodi da je za sprovođenje njegovog reformskog kursa potrebno izvesno vreme. Za vreme predizborne kampanje se fokusirao na teme građanskih prava i kulturnih sloboda. U tome ga podržavaju brojni branioci ljudskih prava, kulturni poslenici i aktivisti civilnog društva. Na ekonomskom planu, Iran je u poslednje vreme zabeležio blagi rast. Za vreme Mahmuda Ahmadinedžada, Rohanijeovog prethodnika, vrednost iranske valute je bila pala – Rohaniju je uspelo da je stabilizuje i da bitno poveća proizvodnju nafte. No, nezaposlenost i nedostatak perspektive su i dalje veliki problem pre svega mladih ljudi. Strane firme su i pored ublaženih sankcija i dalje vrlo oprezne kada se radi o investicijama u Iranu.

Ebrahim Raisi Wahlen Iran 2017

Nikad bez crnog turbana: Ebrahim Raisi

Ebrahim Raisi: Konzervativni protivnik Rohanija optužuje sadašnju vladu da loše vodi državu i zalaže se za veću socijalnu pravdu. On optužuje predsednika da vodi politiku samo za račun elite i da ne vodi računa o nezaposlenima. Kada je reč o spoljnoj politici, Raisi je za kurs konfrontacije; njegova parola glasi: „Ne smemo neprijatelju pokazati slabost“. Sporazum o nuklearnom programu on ne dovodi u pitanje, ali je protivnik daljeg otvaranja zemlje, pa i kada su u pitanju strane investicije. Umesto toga, on je pristalica političke i ekonomske nezavisnosti od Zapada. Priča se da bi on mogao da postane i vrhovni verski vođa – kada sa te funkcije ode Mohamed Ali Hamenei, no, Raisijev glavni cilj je u ovom trenutno je predsednička fotelja. On je jedan od odgovornih za pogubljenja hiljada političkih zatvorenika tokom 80-ih godina.

Mostafa Mirsalim: I on spada u konzervativni tabor. Ranije je bio ministar kulture a pre 20 godina se povukao sa visokih političkih funkcija. U poslednje vreme je bio još samo član saveta koji posreduje kada dođe do nekog spora između vlade i parlamenta. Smata se da na izborima nema šanse protiv dvojice najjačih kandidata, baš kao ni

Mostafa Hašemi-Taba: 76-godišnji reformista je od 1997. do 2005. bio potpredsednik za vreme mandata predsednika Mohameda Hatamija i godinama je bio na čelu Iranskog olimpijskog komiteta. Prema poslednjim anketama, za njega bi glasalo manje od pet odsto birača.

Rede Ajatollah Ali Chamenei zu Atomgesprächen

Uvek ima zadnju reč: Ali Hamnei

U političkom sistemu Irana, predsednik je drugi čovek po moći kojom raspolaže. Iznad svih je – od Islamske revolucije 1978/79 – vrhovni verski vođa, koji ima poslednju reč kada se radi o svim važnim pitanjima. On donosi važne unutrašnjepolitičke i spoljnopolitičke odluke i vrhovni je zapovednik iranske armije. Predsednik je na čelu izvršne vlasti i ima centralnu ulogu u iranskoj arhitekturi vlasti, ali je u donošenju odluka upućen na volju vrhovnog verskog vođe. Predsednik je odgovoran za ekonomsku politiku. On sam imenuje svoje ministre, ali to imenovanje moraju da odobre i Savet čuvara (Islamska savetodavna skupština) i parlament.

DW.COM