Izbori na osnovu osećanja
O čemu se stvarno radi na ovim stranačkim predizborima u SAD-u? O realističnim programima ne. Tu odlučuju osjećaji i zato je sve tako nepredvidljivo, komentira Ines Pohl iz New Hampshirea.
Čistim razumom je teško pojmiti oduševljenje Bernijem Sandersom. Čak i njegovi najvatreniji navijači znaju da on na kraju neće imati šanse da bude nominovan za demokratskog predsedničkog kandidata. Sistem izbora kandidata u njegovoj stranci je takav da autsajder poput Sandersa jednostavno nema šanse protiv imperije Hilari Klinton. Jer, u tom sistemu glavnu ulogu imaju novac i moć. Tek u drugom planu je i problem Sandersovih ekstremnih pozicija, koje plaše mnoge funkcionere njegove stranke.
„Pridružite se revoluciji danas!“
I pored toga, muškarci i žene, studenti i omladina ipak podržavaju Bernija Sandersa. On im daje osećanje da su važni. Jer on ozbiljno shvata njihov utisak da ih niko ne sluša. I jer je on svojim sloganom „Pridružite se revoluciji danas“ našao delotvornu formulu za zadovoljenje njihovih želja.
Revolucija – to zvuči kao učešće, kao temeljne promene, kao prelazak vlasti u ruke onih koji su bili obezvlašćeni. Poziv na revoluciju stiže do srca.
On nailazi na dobar prijem u zemlji koja je tako ponosna na svoje revolte protiv Engleza, nekada, u vreme ratova za nezavisnost. I u kojoj tako mnogo ljudi smatra da političke elite u Vašingtonu i veliki novac u korumpiranom Volstritu rade od njih šta hoće.
Za šta se zalaže Hillary?
Upravo to je zamka u koju se uhvatila Hilari Klinton. Njeni argumenti mogu da budu osnovani – na primer, kada demontira Sandersove planove za prestrukturisanje reforme zdravstva. I pored toga, do sada joj nije uspelo da stvori pravu vezu sa ljudima. Ona ne uspeva da pruži emocionalno sklonište biračima za njihove strahove, brige, bes i nade. Hilari Klinton ne nudi nove priče. Ona je deo prošlosti.
Ona (a i njen suprug) je predugo u politici da bi pobudila to skoro naivno verovanje da donosi spas – upravo ono što 74-godišnjem Sandersu prilično dobro uspeva.
Hilari Klinton je jedina kandidatkinja u ovoj posebnoj izbornoj godini kod koje svako zna šta od nje može da očekuje. Njene slabosti su poznate, njena velikodušna interpretacija onoga što je istinito, a šta pogrešno takođe, kao i njena snaga da najavljene planove zaista i sprovede. Ali predvidljivost, može se čak reći i pouzdanost – čini se da je to u ovoj predizbornoj kampanji nepoželjno.
Neodlučni do poslednjeg trenutka
Amerikanci, bar u ovoj ranoj fazi, žele platno za projekciju svojih snova. Za svoje želje da učestvuju, da nešto vrede u ovom svijetu koji je sve nepregledniji i sve više preteći.
To nije slučaj samo kod demokrata. I kod republikanaca se za sada visoko kotiraju kandidati koji su u predizbornu kampanju krenuli sa malo utemeljenih obećanja – i koji se pre svega uzdaju u snagu osećanja. Ali ta snaga je isto toliko jaka, koliko i kratkotrajna. I zato su kod ovih izbora mnogi ljudi neodlučni do poslednjeg trenutka. Zbog toga su za mnoge izbori u Nju Hempširu napeti – a za neke i zastrašujući.