Izbori koji zanimaju samo malobrojne | Evropa | DW | 29.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Izbori koji zanimaju samo malobrojne

Evropski izbori su pred vratima, a jedino što se već sada čini sigurnim jeste da će na njih izaći malo birača. Godine 2009. na birališta je izašlo manje od polovine. Šta EU čini protiv toga? I kakvi su izgledi na uspeh?

U Nemačkoj je dugo vladalo pravilo da stranke u Evropski parlament šalju ili osobe koje nemaju naročitih izgleda za političku karijeru u samoj Nemačkoj, ili već ostarele i potrošene političare. Ne čudi zato što građani ne poklanjaju naročitu pažnju Evropskoj uniji i njenim institucijama. To potvrđuju i brojke. Odziv birača na izborima za Evropski parlament se od 1979. stalno smanjivao. U Nemačkoj je 2009. na evropske izbore izašlo 43,3 odsto birača, a to je otprilike i evropski prosjek. Najslabiji odziv bio je u Slovačkoj (oko 20 procenata). Za to ima mnogo razloga: većini građana nisu poznati zadaci i ovlašćenja Evropskog parlamenta. Oni ne znaju kakav uticaj imaju odluke iz Brisela i Strazbura na njihov život.

Rebeka Harms

Rebeka Harms

Za Rebeku Harms, predsednicu poslaničkog kluba Zelenih u Evropskom parlamentu to je jedan od razloga za slab odaziv birača. Pažnja je uvek usmerena pre svega na glavne gradove pojedinih članica, a ne na Brisel, kaže ona u razgovoru za Dojče vele. Zbog kriza proteklih godina evropske teme su građanima češće bile pred očima. Ali Danijela Kic, politikološkinja u nemačkoj fondaciji „Nauka i politika“, uočava problem da „mi razlike između pojedinih stranaka, njihovo nadmetanje u Briselu, u nacionalnim javnostima još uvek premalo uočavamo“.

I stranke protiv EU u Evropskom parlamentu

Stranke bi morale da budu prve koje će se poduhvatiti tog problema, kaže Harms. Nedostaje prostor, kako za evropske teme, tako i za evropske ličnosti. I Danijela Kic smatra da bi nacionalne stranke morale da evropsku politiku učine vidljivijom. Za poslanika u Evropskom parlamentu i kopredsednika Evropskih konzervativaca i reformista Derka Jana Epinka presudno je pre svega to da je ljudima potrebna stvarna mogućnost izbora. U početku je svaki Nemac, svaki Francuz, svaki Holanđanin bio za Evropu. Sada se više ne radi o različitim viđenjima toga kako Evropu urediti, jer su danas u Evropskom parlamentu zastupljene i stranke koje su protiv Evropske unije.

Drugi problem je nedostatak onih figura na evropskoj pozornici sa kojima bi ljudi mogli da se identifikuju. Stranke sada čine nešto protiv toga tako što imenuju svoje kandidate za dužnost predsednika Evropske komisije. Prema zakonu EU, predsednici država i vlada, prilikom predlaganja osobe za predsednika Evropske komisije, moraju uzeti u obzir rezultate evropskih izbora. Većina poslanika se slaže sa interpretacijom da to znači da mora biti predložen neki kandidat najjače poslaničke grupe u Evropskom parlamentu.

Derk-Jan Epink

Derk-Jan Epink

Nasuprot tome, Derk Jan Epink smatra da parlamentarci to pogrešno interpretiraju. „To pretpostavlja izbore kojih uopšte nema“, kaže on. Građani stiču utisak da mogu da odlučuju o vodećoj funkciji Evropske unije. Ali, ima i kandidata koji zapravo ne bi uopšte smeli da budu postavljeni na liste jer obavljaju i druge funkcije. Uprkos tome, mogli bi kasnije da budu izabrani ako Evropsko veće vodi računa o rezultatima izbora.

„Evropa živi od prevođenja

Sličan problem Epink vidi kod uvođenja transnacionalnih lista, o kojima se razgovaralo već za iduće izbore u maju ove godine. Po tome bi se jedan deo kandidata kandidovao u celoj Evropskoj uniji. Liberal Endrju Daf predlagao je da svaki građanin ima dva glasa – jedan za nacionalnu stranku i drugi za transnacionalnu listu. Ali, taj prijedlog još nije dobio većinu u Evropskom parlamentu. Epink smatra da je to neostvarivo. „Nemoguće je postaviti kandidate koji su poznati u celoj Europi i koji govore sve jezike EU. Ako političari ne mogu da uvere javnost u sopstvenoj zemlji, kako će to da urade političari iz drugih zemalja“, pita Epink.

Politikološkinja Danijela Kic ipak tu ideju smatra hrabrom i pragmatičnom. Time bi se ljudi odmakli od razmišljanja u nacionalnim kategorijama. Predlog ne zahteva potpuno preoblikovanje izbornog sistema već samo kao dodatnu mogućnost uvodi nadnacionalne liste. Za Rebeku Harms taj prijedlog odgovara željama građana da bolje upoznaju evropske političare i evropske teme. To je sigurno izazov, ali Evropska unija je do sada dobro funkcionisala sa različitim jezicima i kulturnim razlikama, kaže ona. „Zbog toga Evropa neće propasti, jer je evropski projekt u raznim vidovima projekat koji živi od prevođenja.“

Autori: Sandra Buc / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković