Izbor Nikolića politička igra Koštunice?

Izbor Tomislava Nikolića za predsednika srpskog parlamenta imaće direktne posledice po mnoge tokove u državi i na spoljnopolitičkom planu. Prvi čovek skupštine druga je po značaju funkcija u zemlji. Nikolić bi, ako bi Boris Tadić iz bilo kog razloga prestao da obavlja svoju funkciju, bio i vršilac dužnosti predsednika i kao takav, na primer, i vrhovni komandant vojske. A kao predsednik parlamenta vođa Srpske radikalne stranke, najjače poslaničke grupe u plenumu, imaće značajan uticaj na demokratski razvoj u domu narodnih predstavnika.

Tomislav Nikolić, koji je nekoliko desetina puta bio opominjan zbog uvredljivog rečnika i pretnji izricanih neistomišljenicima za skupštinskom gorovnicom, sada će biti u poziciji da i sam, mada na osnovu poslovnika, određuje kakav se rečnik i ponašanje u skupštini mogu trpeti. Nikolić se u Srbiji smatra jednim od promotera takozvanog govora mržnje jer je, na primer, Borisa Tadića ili bivšu vicepremijerku Ivanu Dulić-Marković nazivao ustašama a kazao je i da ne žali zbog ubistva publiciste Slavka Ćuruvije.

Tomislav Nikolić se i do sada u Beogradu sastajao sa ambasadorima stranih zemalja ali među zapadnim zvaničnicima, koji donose ključne odluke po Srbiju, nije rado viđen sagovornik. Nikolić će sada makar teoretski moći da nastupa na međunarodnim forumima – u Savetu Evrope ili OEBSu, recimo – kao vođa parlamentarnih delegacija.

Pretpostavljam da će se makar nemački političari truditi da kontakte sa njim svedu na najmanju moguću meru, kaže za «Dojče vele» stručnjak za Balkan minhenskog Centra za primenjenu politiku, Martin Bruzis i objašnjava: «Iako Nikolić, prema dosadašnjim saznanjima, nije lično bio umešan u ratne zločine predsednik njegove stranke ipak je optužen pred Haškim tribunalom. Njegova partija, osim toga, stremi revizionističkim ciljevima kakvi su rasformiranje Bosne i Hercegovine odnosno aneksija Republike Srpske.»

Funkcija predsednika skupštine, iako po ustavu značajna, u sprskoj politici nikada nije igrala preveliku ulogu jer se odluke donose na drugim nivoima vlasti. Ipak, smatra nemački politikolog Bruzis, imenovanje radikalskog vođe: «simbolički je, naravno, izuzetno negatvan signal jer jedna partija starog sistema Slobodana Miloševića preuzima važnu državnu funkciju. S druge stramne, činjenica je da je na izborima Srpska radikalna stranka ostala najjača. Ona u Srbiji jeste važan politički faktor i to se mora prihvatiti.»

Martin Bruzis ocenjuje da će Evropska unija, Sjedinjene Države i drugi zapadni predstavnici nastaviti da Srbiji i njenim političkim liderima ukazuju da zemlja mora da izabere između evropske perspektive i sadašnje sive zone koja nije dobra po njene građane. Evropa pre svega mora da nastavi da ubeđuje Demokratsku stranku i Demokratsku stranku Srbije da iskoriste većinu koju mogu da formiraju i da oforme novu demokratsku vladu, naglašava Bruzis.

On smatra i da je saradnja DSSa sa SRSom oko izbora predsednika skupštine deo političkih kalkulacija aktuelnog premijera Vojislava Koštunice i samog Nikolića: «Da li Koštunica pokušava da Nikolića u perspektivi uvuče u vladu koja bi preuzela zajedničku odgovornost za ishod pregovora o Kosovu i za rezoluciju Saveta bezbednosti o Kosovu? Sigurno je u Koštuničinom interesu i da stvori sliku političkog haosa kako bi inostranstvu bilo jasno da bi odluka o Kosovu mogla da ima teške posledice po političku stabilnost u Srbiji. Radikali, očigledno, žele da se etabliraju kao važan igrač u parlamnentu u kojem su i onako najjača grupa. Time bi mogli da utiču na formiranje vlade, bez obzira što su rekli da neće ni ulaziti u vladi niti podržati manjinsku vladu.»

Minhenski stručnjak za Balkan Martin Bruzis je mišljenja da ovakav razvoj događaja u Beogradu neće uticati na stav Zapada o statsu Kosova jer se o njemu odlučuje na višem nivou, u Ujedinjenim nacijama.