Izbledeli „turski san“ o Evropi

Turska se već godinu dana nalazi u jednoj od najgorih političkih kriza u svojoj novijoj istoriji. Kriza je počela protestima u celoj zemlji zbog planova o rekonstrukciji parka Gezi, preko grubih intervencija policije, pa sve do korupcijskog skandala turske vlade. Blokada internet platformi poput Jutjuba i Tvitera dovela je do narušavanja, neki bi rekli i do uništavanja ugleda Turske u svetu, a pogotovo u EU.

Rezultat lokalnih izbora održanih 30. marta 2014. za mnoge je predstavljao veliko iznenađenje. Oko 46 odsto glasova dobila je vladajuća islamsko-konzervativna AKP stranka - uprkos pomenutim skandalima. To je u EU dovoljan razlog za upućivanje verbalnog apela kandidatu za članstvo u Uniji.

"Zbog zabrinjavajućeg razvoja događaja u poslednja tri meseca u Turskoj, ova zemlja mora ponovo da počne sa sprovođenjem reformi kako bi dostigla evropske standarde", poručila je portparolka Komisije EU.

Erdogan zbog takvim izjava nije preterano uzbuđen. Čak šta više na ovakve izjave i upozorenja u poslednje vreme odgovara sa sve više samopouzdanja i ravnodušnosti. "Finansijska kriza, globalna kriza, Arapsko proleće i događaji u Siriji i Egiptu pokazuju da Evropskoj uniji, Turska treba više nego što je Turskoj potrebna EU", rekao je turski premijer tokom posete Berlinu u februaru.

On je osvrčući se i na blokadu Tvitera kritikovao međunarodnu zajednicu relavši: "Svejedno mi je šta o tome kaže međunarodna zajednica. Svako će iskusiti moć Turske Republike", rekao je Erdogan. To da će rezultat poslednjih izbora dodatno osnažiti premijerovo samopouzdanje, više niko ni ne sumnja.

Manje interesovanje za EU

Turska je od 2005. godine i zvanično kandidat za članstvo u EU. Međutim, stiče se utisak da je u ovoj zemlji sve manji interes za pristupanje Uniji. To pored ostalog jasno pokazuju i rezultati ankete "Transatlantic Trend". Prema rezultatima iste, oko 44 odsto turskih ispitanika podržavaju pristup EU. Godine 2004. za članstvo se izjasnilo čak 73 odsto anketiranih. Svaki treći ispitanik se izjasnio protiv članstva.

Razlog je, kako navode stručnjaci, dug pristupni proces. "Nijednoj evropskoj zemlji nije bilo potrebno toliko vremena da postane članica. Čak i nakon svih ovih godina mi nemamo bolje izglede, u suprotnom - situacija se pogoršava", kaže jedna studentkinja prava sa Univerziteta Bilgi u Istanbulu. Ova 24-godišnjakinja navodi da je ranije bila proevropljanka, ali da je sada u sve većoj nadoumici. "Nas EU ne želi, a to mišljenje imaju mnogi studenti."

Čini se da su Turci nadu izgubili naročito nakon skandala na domaćem terenu. Jedan korisnik Tvittera tako piše: "Da li u ovakvim trenucima EU uopšte može tako da se ponašati kao da mogućnost prijema uopšte postoji?" "Nadam se da će Turska u narednim godinama pristupiti EU. To bi život ovde učinilo jednostavnijim", nada se jedan drugi korisnik.

Za uspjšne "poslovne ljude“ ekonomska situacija u zemlji, glavni je razlog za sve manje interesovanja za EU, navodi Guklu Gencer. On je jedan od vodećih preduzetnika u zemlji. "Turska privreda se u poslednjih deset godina prilično razvila. Za razliku od nje, EU se bori sa ekonomskom krizom", kaže Gencer u razgovoru za DW.

Ovaj mladi preduzetnik kaže da Evropska unija, Tursku svakako ne želi u svojim redovima, već samo da održave dobre odnose: "Između Turske i EU svakako postoji trgovinski sporazum. Pored toga, mislim da EU više profitira od Turske nego obnuto. Turska ima vrlo važan strateški položaj. Toga se EU nikada neće odreći."

Untrašnjopolitička kriza u fokusu

EU trenutno nije popularna među Turcima, kaže Senem Ajdin, politolog sa Univerziteta Bilgi u Istanbulu. "Razlog su pre svega nejasna obećanja EU i dug pristupni proces. Narod više ne veruje da EU zaista želi da primi Tursku u kojoj živi većinski muslimansko stanovništvo. Većina ljudi ovde veruje da Turska može da ispuni sve kriterijume, ali da na kraju opet neće postati članica", dodaje Ajdin.

Čak i turska elita koja je uvek bila za pristup EU, gubi cilj pred očima. Razlog je pre svega unutrašnjopolitička situacija. Sekularna turska elita bori se za političko preživljavanje, kako bi održala svoju moć.

EU je van fokusa, kako u turskoj javnosti, tako i među turskom elitom. "Pored toga, Erdoganova politika je antievrpopska", smatra Ajdin. "On je već odavno izgubio cilj pred očima kada je primetio da pristup EU nije neophodan kako bi se profilirao na unutrašnjopolitičkom planu. Ne veruje da je Erdogan motivisan da pregovara sa EU."

Ipak, još uvek je rano govoriti o kraju evropskog sna. "Turska trenutno prolazi kroz jedan nesiguran period zbog unutrašnjopolitičkih problema. Interesovanje za spoljnu politiku vrlo je ograničeno. Odnosi prema EU delimično zavise i od toga, kako će se razvijati situacija na domaćem terenu“, ocenjuje Ajdin.

Autor: Senada Sokollu / bš
Redakcija: Jakov Leon