Izbeglička tragedija - sramota za Evropu

Frankfurter rundšau (Frankfurt): „Na Dan nemačkog ujedinjenja, predsednik Joahim Gauk je govorio i o Evropi. Rekao je: 'Jaka spona mentaliteta, kulture i istorije drži Evropu na okupu.' Praktično u istom trenutku, pred obalama tog kontinenta su se utopile desetine afričkih izbeglica. Kom mentalitetu dugujemo to što jedna navodna zajednica vrednosti posmatra kako se ljudi dave pred njenim obalama? Šta kultura ima s tim? I iz koje istorije je učila Nemačka, koja se sa posebnim žarom bori za izolaciju kontinenta?

Merkiše odercajtung (Frankfurt na Odri): „I Nemačka mora hitno da reformiše svoju politiku, prema azilantima. Ljudi koji ne smeju da rade i imaju ograničeno kretanje, lako postaju finansijski i socijalni problem. Ali, doseljenici kojima država nudi šansu da se integrišu, rade i uspostave kontakte, donose toj državi novu energiju. Raspodela blagostanja možda jeste nejednaka, ali našem društvu trenutno dobro ide, privreda je stabilna. To je dobra prilika da se pokaže humanost. Ali, čak i u slučaju ratnih izbeglica iz Sirije, Berlinu to teško pada.“

Flensburger tageblat (Flensburg): „Evropa je veoma udaljena od zajedničke razvojne politike i zajedničkog odnosa prema izbeglicama. Umesto da pažljivo razmotri uzroke sve većih talasa izbeglica i da radi na suzbijanju tih uzroka, evropske vlade su stvorile Fronteks – granične jedinice koje treba da nadgledaju tvrđavu zvanu Evropa da ilegalci ne bi u nju prodrli. Umesto da ulaže sve više novca u zastrašivanje, Brisel bi trebalo da štedi – na primer, na subvencijama za evropske ribarske flote koje eksploatišu obale Zapadne Afrike. Ili na pomoći za italijanske poljoprivrednike, koji svoj višak paradajza mogu da prodaju toliko jeftino u Africi da to jednostavno ruinira tamošnje farmere. Evropa nije bez krivice kada je reč o ovoj katastrofi.“

Landescajtung (Lineburg): „Izbegličke tragedije kod Lampeduzi pa i drugde u Sredozemnom moru su sramota za Evropu. Poslednji je trenutak da se evropska zajednica okupi za stolom . članice EU moraju da omoguće veći obim legalnog doseljavanja i azila, da bi suzbila ilegalne izbegličke akcije koje su opasne po život. Istovremeno bi trebalo sprovesti zajedničke akcije sa zemljama iz kojih potiču izbeglice kako bi se stalo na put bandama krijumčara – te bande izmučenim ljudima za nadu u bolji život uzimaju velike sume novca pre nego što ih pošalju u smrt.“

Špigel onlajn (Hamburg): „Pokušaj da se populističke teze ('Brod je pun!') povežu sa moralno problematičnom migracionom politikom, odavno se ispostavio kao slepa ulica. Samo što to niko ne želi da prizna, jer niko ne zna za drugo rešenje. Zbog toga u danima kao što je bio ovaj užasni četvrtak, političari iz prestonica odlaze na mesta užasa, pokazuju saosećanje i obećavaju političke posledice. Tako je nadležna komesarka EU Cecilija Malmstrem najavila da će biti poboljšani identifikacija i akcije spasavanja izbegličkih čamaca u nevolji. Ona je rekla i da mora biti produbljen dijalog sa zemljama iz kojih izbeglice potiču i kroz koje putuju. I istovremeno apelovala na države-članice EU da više učine za potražioce azila.

To zvuči lepo. Ali gospođa Malmstrem, kao i drugi političari koji se time bave, zna da problem tako ne može da se reši. To pokazuje istorija. Zajednička politika prema potražiocima azila i izbeglicama nikada nije funkcionisala. Evropa nije postala prostor slobode, bezbednosti i prava u kome se svakoj izbeglici garantuje podjednako fer postupak rešavanja zahteva za azil. A i kako bi? U praksi se uvek samo nastojalo da se primi što manje ljudi koji su stizali sa juga i istoka. Moto glasi: svako za sebe a svi zajednički protiv onih koji žele da nam dođu.

Zemlje juga Evrope – Italija, Španija, Grčka – kao prve stanice do kojih su dospevale izbeglice, osećale su se posebno pogođenim i brzo su počele da rade na svoju ruku. Političari – pre svega Silvio Berluskoni – teatralno su putovali severnu Afriku, ukazivali veliku čast tamošnjim predsednicima i diktatorima, kao i libijskim obristima, i sklapali ugovor za ugovorom: mi vam dajemo novac, poklanjamo vam glisere i drugo oružje a vi držite izbeglice podalje od nas. Relativno nam je svejedno kako ćete to da radite…“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković