Izbeglice - test za solidarnost EU | Evropa | DW | 12.04.2011
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Izbeglice - test za solidarnost EU

Sve više izbeglica iz Severne Afrike stiže u EU. Ipak, još nije pokrenut evropski zaštitni mehanizam, nastao za vreme rata na Kosovu, koji podrazumeva prihvatanje i zbrinjavanje velikog broja izbeglica u zemljama EU.

epa02671026 Italian policemen coordinate the new arrivals of migrants who landed at Cala Creta on Lampedusa island, Italy, 05 April 2011. The wave of landings has resumed after big transfers to the mainland in recent days had almost emptied the southern island of migrants. EPA/ETTORE FERRARI +++(c) dpa - Bildfunk+++

Izbeglice na Lampeduzi

Zemlje članice Evropske unije i dalje pokušavaju da nađu zajedničke pozicije po pitanju velikog broja izbeglica koji zbog nemira u Severnoj Africi stižu u Italiju, ali i na Maltu. Od početka godine, u Italiju, prvenstveno na ostrvo Lampeduza, stiglo je oko 26.000 ilegalnih migranata, uglavnom Tunižana.
I dok italijanske vlasti, zbog, kako kažu, nepostojanja adekvatne evropske pomoći i solidarnosti u rešavanju problema izbeglica, najavljuju izdavanje privremenih boravišnih dozvola koje će migrantima omogućiti relokaciju širom Evrope, Francuska i Nemačka, za koje se veruje da će biti ciljno odredište većine izbeglih iz Severne Afrike, žestoko se protive takvom rešenju.
„Ne možemo da prihvatimo da kroz Italiju u Evropu pristiže veliki broj ekonomskih migranata i zato očekujemo od Italije da poštuje pravne norme i ispuni svoje obaveze, kao i da razgovara sa vlastima u Tunisu“, rekao je nemački ministar unutrašnjih poslova, Hans Peter Fridrih.
Auch am Freitag morgen (23.05.1997) bilden sich vor der Hamburger Ausländerbehörde wieder Schlangen von Antragstellern für Kindervisa und Aufenthaltsgenehmigungen. Die Behörde wird die Öffnungszeiten verlängern und hat zudem seit Montag in fünf Feuerwachen der Hansestadt provisorische Außenstellen eingerichtet, um dem Ansturm gerecht zu werden. dpa

Red ispred biroa za podnošenje zahteva za azil u Hamburgu (arhivski snimak)

Kako su italijanske vlasti u nedelju izdale prve, od gotovo 20.000 najavljenih, privremenih dozvola izbeglima, Nemačka najavljuje pooštravanje mera bezbednosti duž svojih granica, dok je Francuska već uvela pojačanu kontrolu dokumenta na granici sa Italijom. Istovremeno, iz Evropske komisije poručuju da Italija može da izdaje ovakve privremene dozvole, ali da, ukoliko bi se odnosile i na šengensku zonu, moraju da se ispune i odgovarajuće evropske legislative.
Solidarnost na dobrovoljnoj osnovi
I dok italijanski ministar unutrašnjih poslova Roberto Maroni, postavlja pitanje da li u Evropi postoji jedinstvo i solidarnost ili je Evropa „samo geografski pojam“, zvanični Brisel apeluje na solidarnost, kako prema Malti i Italiji, tako i prema ljudima izbeglim zbog nemira u Severnoj Africi.
„Mi ohrabrujemo i pozivamo zemlje članice da pokažu solidarnost i preuzmu neke od ovih ljudi. Neke članice su se već dobrovoljno javile da to i urade. Među njima su Belgija, Švedska, Norveška, Portugal, Španija i druge. Istovremeno razmatramo i dodatne fondove koji će biti stavljeni na raspolaganje“, izjavila je komesarka za unutrašnja pitanja EU Sesilija Malmstrom, posle jučerašnjeg sastanka Saveta ministra u Luksemburgu.
Nemačka se tako već prijavila da preuzme 100 azilanata sa Malte, a Slovačka 10. Komesaraka Malmstrom je posebno podvukla tešku situaciju na Malti, ali i u samom Tunisu, koji svakodnevno prima veliki broj izbeglih iz Libije
Paralela sa kosovskim slučajem?
Evropski parlament prošle nedelje zatražio je od zemalja EU da aktiviraju evropski privremeni zaštitni mehanizam, koji poziva članice da na najviše tri godine obezbede krov na glavom, posao i obrazovanje za izbegle. Komesaraka Malmstrom smatra da je, iako postoji pritisak na Italiju i Maltu, prerano govoriti o pokretanju ovog mehanizma.
„Trenutno većina zemalja članica, a i Komisija se slaže sa takvim mišljenjem, smatra da se ova direktiva može iskoristiti, ali da je još prerano za tako nešto. Direktiva je „rođena“ posle kosovskog egzodusa i podrazumeva masivan priliv ljudi koji se ne mogu vratiti u zemlju svog porekla. Mislim da u ovom trenutku još nemamo takvu situaciju“, kaže Sesilija Malmstrom.
U Luksembrugu je poručeno da trenutna situacija za talasom migranata iz Severne Afrike nije test za šengenski režim, već test za evropsku solidarnost.
Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM