Izbeglice iz Hrvatske – građani EU | Politika | DW | 24.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Izbeglice iz Hrvatske – građani EU

Granica Hrvatske i Srbije za mesec dana postaje granica EU. Van Unije, u Srbiji, ostaje da živi mnogo onih koji su do 90-ih živeli u Hrvatskoj. Mnogi još imaju status izbeglica, a neki i dalje žive u kolektivnim centrima

Mirjana Grujić iz Zapadne Slavonije već 18 godina živi u kolektivnom izbegličkom centru Krnjača kod Beograda. Tu je upoznala i svog supruga i zasnovala porodicu. Za dva meseca ona i njena porodica preseliće se u jedan od 80 stanova koje im je obezbedila fondacija „Divac“ i Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR). „Kada smo izbegli, tu je bilo bitno spasavanje glave. A posle se čovek i navikne“, priča Mirjana. Njen sin Zoran rođen je u kolektivnom centru. To je jedini svet za koji on zna i ne raduje se što ga napušta.

Rade Belić

Rade Belić

Strah od odlaska iz kolektivnog centra

Devetogodišnji Zoran nije jedini stanovnik centra koji ne želi da se preseli. Mnogi će odbiti stan zbog straha da neće uspeti da prežive ukoliko napuste mesto u kome im država finansira sve životne potrebe. Glumac iz Like Rade Belić, godinama stanovnik centra u Krnjači, jedan je od njih. Pokazuje na kofere u svojoj baraci koji čekaju da budu spakovani onog dana kada mu država ponudi ne samo stan, već i omogući normalan život:

„Takvo rešenje je stiglo kasno. Ja nemam prihode odakle bih mogao to da plaćam. Zar oni misle da se sa 6.000 dinara može živeti mesec dana? Dok bih poplaćao sve režije, ne bi mi ostalo ni za lekove. A imam od međunarodne komisije proglašenu opštu nesposobnost za rad i oni su toga svesni“, kaže Rade.

Rade, inače, ima stan u Zagrebu i tri seoska imanja. Ali novi hrvatski Zakon o prebivalištu primorava izbegle da posle 20 godina donesu odluku koju ličnu kartu će uzeti. One osobe koje nemaju prebivalište u Hrvatskoj, ne mogu da dobiju hrvatsku ličnu kartu, a ukoliko je nemaju, moraće da plaćaju dodatni porez na svoju imovinu u Hrvatskoj. Rade kaže da će, ukoliko zbog novog zakona bude morao da plaća dodatni porez na svoju imovinu u Hrvatskoj, odbiti da plati sve dok Republika Hrvatska njemu ne plati odštetu što mu je imanje neobrađivano 20 godina i što mu kuće na imanjima, koje su odavno samo ruševine obrasle u korov, nisu obnovljene.

Sve manje povratnika

Radetovi koferi su spakovani

Radetovi koferi su spakovani

Slikar iz Rijeke Đuro Maoduš, takođe stanovnik kolektivnog centra u Krnjači, kaže da nije dovoljno informisan i da ne zna kako će se ulazak Hrvatske u Evropsku uniju odraziti na nerešeno pitanje njegovog stana u Rijeci. „Moj stan je uzeo jedan Hrvat. On je moj stan iznajmljivao. To je malo tragično. Bar da je ušao neko ko nema stan, nego je ušao neko ko već ima stan, a moj iznajmljuje...“

Prema podacima iz Komesarijata za izbeglice, u Srbiji je još uvek registrovano 66.407 ljudi sa statusom izbeglice. Oko 50.000 ih je iz Hrvatske; 1996. bilo ih je 618.000, a tokom godina državljanstvo Srbije dobilo je njih 250.000. Istovremeno, podaci UNHCR-a pokazuju da je održivi povratak u Hrvatsku ostvarilo 60.000 ljudi. Svake godine povratak je sve slabijeg intenziteta, a samo 38 procenata od ukupnog broja osoba koje se vrate u Hrvatsku, tamo i ostaje.

Autorka: Marina Komad, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković