1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Izbegličke priče

Dolaze iz raznih delova sveta, najčešće iz Afrike. Žele jednostavno bolji život. I onda, kada posle mukotrpnog i opasnog putovanja stignu na cilj - u zemlji „dembeliji“ muke se nastavljaju.

default

Izbeglice stižu u Evropu

Gasan je došao iz Palestine. On je najpre otišao u Egipat, da bi preko Libana, Libije, Francuske i Italije stigao u Nemačku. I to bez papira. Već tri meseca je u Hamburgu kod prijatelja.

„U Palestini je uvek rat. Nema škole, a ni posla. Uvek problemi. Hrana je loša. Isto važi i za prenoćište. To nije normalno. Ovde u Nemačkoj, bez papira nema posla.“Jedina nada mu je kurs nemačkog jezika. Tu je upoznao Akvazija Asiamaha koji je pre 20 godina došao iz Gane.

Sve je bilo u redu dok je bio u braku

Za vreme dva braka s Nemicama, njegov boravak u Nemačkoj bio je privremeno siguran. Sada više ne živi sa suprugom; ona je dobila starateljstvo za decu i živi u drugom gradu. Time je Asiamah izgubio ne samo pravo na boravak u Nemačkoj već mu je uskraćena i poseta deci. Sa statusom koji ima, a koji nosi naziv „duldung“ i znači „trpljeni boravak“, on ne sme da napusti Hamburg:

„U uredu za strance rečeno mi je da moram da napustim zemlju. Šta je razlog? Ja već više od godinu dana nisam video svoju decu. A zašto? Zato što nemam novca. A to državu ne zanima.“

Asiamah je mormon i izbeglica iz Gane. On se kao pripadnik te religijske zajednice u Gani osećao ugroženim. Sa tim obrazloženjem, nemačke vlasti mu nisu dale status azilanta, ali ga nisu ni proterale iz zemlje. Dobio je vizu zvanu „trpljeni boravak“ i mesto u jednom domu u kome borave oni čiji status još nije regulisan.

„Tu gde živim, policija je dolazila više puta. Jednog mog prijatelja policija je jednostavno privela i proterala. To znači da se i moja situacija brzo može promeniti.“

Cirkularna migracija

Gasanova i Asiamahova situacija je tipična za izbeglice u Evropi. Međutim, u zemljama porekla to stanje retko koga odvrati od tog koraka. Elizabet Adjei je direktorka imigracionog centra u Gani. Ona je zadužena za pitanja koja se tiču izbeglica. Zalaže se za ugovor između Evrope i Afrike i takozvanu cirkularnu migraciju, koja bi značila tri do četiri godine boravka u Evropi, a zatim povratak u zemlju porekla.

„Kada dođu, nemaju budućnost. Postaju ilegalci. Bilo bi mnogo bolje ukoliko bi znali da postoji legalan način da se ode u Nemačku ili Španiju. A i Nemačka bi znala na koji broj izbeglica može da računa.“

Za Asiamaha to nije rešenje. Povratak u Ganu nakon 20 godina za njega ne dolazi u obzir. Smisao života su mu deca, a san mu je da jednom sa njima srećno živi u Nemačkoj.

Autorke: Ute Hempelman / Zorica Dragićević

Odgovorni urednik: Dijana Roščić

  • Datum 20.06.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/IV8u
  • Datum 20.06.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/IV8u