1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Izbegava li UN reč genocid za Srebrenicu?

Gsnekretar UN Ban Ki Mun, u ponedeljak će (12.7) zajedno sa predsednikom Generalne skupštine UN, libijskim diplomatom Ali Trakijem, u Njujorku prisustvovati komemoraciji povodom 15 godina od genocida u Srebrenici.

Srebrenica

Srebrenica

Neki već sada zameraju da ova međunarodna organizacija čini malo u cilju obeležavanja stradanja u Srebrenici 1995. godine, čemu je, po sopstvenom priznanju, i sama donekle kumovala, jer nije zaštitila ovaj grad, koji je prethodno proglasila “sigurnosnom zonom” pod zaštitom UN.

Za vodeće političare u Vašingtonu nema dileme – zločin koji se pre 15 godina dogodio u Srebrenici bio je genocid. Upravo ta reč je upotrebljena u samom naslovu saopštenja prosleđenom iz Bele kuće. Predsednik SAD, Barak Obama, najavio je tako odlazak svoje „predsedničke delegacije“ u Potočare, koju će predvoditi ambasador SAD u BiH, Čarls Ingliš. U istoj delegaciji biće i Stefen Rap, u američkom državnom sekretarijatu zadužen za pitanja ratnih zločina. U Srebrenicu, u ime Obamine administracije putuje i poznata književnica Samanta Pauver, sada savetnica u Beloj kući za multilateralnu saradnju i ljudska prava.

Vašington se umorio od BiH

Međutim, poznati američki novinar, dobitnik Pulicerove nagrade za svoje izveštavanje tokom rata u BiH, Roj Gutman, i dalje zamera i administraciji u Vašingtonu i Ujedinjenim nacijama. U razgovoru za „Dojče vele“, Gutman kaže, da obeležavanje tužne godišnjice Srebrenice sadrži i dalje više protokola nego materije.

“Zabrinjava što u američkoj delegaciji koja odlazi na petnaestu godišnjicu Srebrenice, nema niti jednog političara koji donosi odluke, poput potpredsednika Džoa Bajdena, koji je pre nešto više od godinu dana bio u Sarajevu. To može da stvori predstavu, da sada Obamina administracija, upravo u svetlu ovako sastavljene delegacije za Srebrenicu, diže ruke od Bosne i Hercegovine”, kaže Gutman, koji je nedavno i sam bio u Sarajevu.

On smatra da se uoči ove tužne srebreničke godišnjce, neki u Vašingtonu izgleda ponovo dvoume oko toga “kakva bi BiH trebalo da bude država”, iznoseći mnogo primera podele, uključujući i one među bosansko-hercegovačkim diplomatama u Americi – po pitanju, kako bi trebalo obeležiti srebrenički pakao.

UN snose deo krivice

„Ujedinjene nacije, a i Sjedinjene Američke Države, kao vodeća zemlja u ovoj organizaciji“, nastavlja Gutman, „posebno posle priznanja delimične odgovornosti UN za Srebrenicu, trebalo bi da pošalju jasnu poruku, što bi još i međunarodna zajednica morala da učini, kako bi BiH i region imali stabilnu budućnost.

Kada je reč o primedbi, kako neki primećuju, da se u Ujedinjenim nacijama, ponekad vidljivo, izbegava upotreba reči genocid, kada je reč o Srebrenici, iako je tamošnji zločin opisan upravo tako od strane Tribunala za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji, Gutman kaže: “Zločini su zločini, a činjenice su činjenice. Čini se da ti pokušaji izbacivanja te reči iz rečnika predstavlja upravo pokušaj da se zaborave činjenice.”

Pozdravljajući dolazak predsednika Borisa Tadića u Srebrinicu ove nedelje, Gutiman navodi, da bi, od toga, ipak bilo bolje hapšenje Ratka Mladića i njegovo sprovođenje u Hag. “Nemoguće je da niko u Srbiji ne zna gde je Mladić, a posebno vojne strukture. Sigurno je da ga one još štite”, kaže naš sugovornik.

Odgovornost države

Gutmanove reči donekle potvrđuje i Frencis Deng, specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za prevenciju genocida – posebnog Odeljenja UN, koje je ustanovio upravo posle događaja u Srebrenici i Ruandi, Kofi Annan, bivši genaralni sekratar UN, a Ban Ki Mun danas zdušno podržava.

Deng tvrdi da se, zahvaljujući tragediji u Srebrenici, donekle promenila celokupna filosofija mirovnih operacija UN, kojima je sada na raspolaganju mnogo veći mandat nego u vreme rata u BiH. Tu je i inicijativa pod nazivom “Odgovornost žaštite”, pokrenuta na samitu UN 2005. godine. Prema tom principu, državni koncept suverenosti dolazi pod lupu ”ako države članice UN nisu u stanju da zaštite svoje građane od masovnog kršenja ljudskih prava, poput dešavanja u bivšoj Jugoslaviji, što je kulminiralo u Srebrenici 1995. godine”.

Ljudske slabosti

Ipak, slabosti ostaju, posebno one ljudske. “Kada god bilo da se ljudi nađu u situaciji da su svedoci genocida, postoji tendencija da se to negira. Jer, ako to prihvatimo, u trenutku kad se to dešava, pozvaće nas da intervenišemo, na moralnu odgovornost, a to nam, ruku na srce, ponekad i ne odgovara”, priznaje Deng, upozoravajući da su “Srebrenica i Ruanda morale da nas nauče tim lekcijama”.

“Ako je tačno da nas istorija smatra odgovornim, onda će uvek biti ljudi, poput onih u Nemačkoj, koji su prihvatili odgovornost za zločine nacista. Ali će isto tako, biti i onih koji će negirati genocid”, kaže Deng, pominjući otvorenu debatu koja se još vodi oko Jermenije i Kambodže.

“Ono što se dogodilo u Srebrenici 1995. godine, mora da bude prihvaćeno i priznato u Republici Srpskoj u BiH. Preživelim žrtvama tog zločina trebalo bi da bude pružena bar minimalna šansa da se njihove patnje prepoznaju. I tek onda se može punom parom ići napred”, zaključuje Roj Gutman, izražavajući sumnju da će se to ovoga puta dogoditi.

Autor: Erol Avdović, Njujork

Odg. urednik: N. Jakovljević

DW.COM

  • Datum 10.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OFl3
  • Datum 10.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OFl3