1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Izazov za hakere

17. oktobar 2016.

Ova izborna kampanja u SAD je sve samo ne dosadna. Ipak, vest da bi hakeri mogli da manipulišu izbore izazvala je dodatne napetosti. Ko će izabrati budućeg predsednika SAD: građani, hakeri, neka strana vlada...?

https://p.dw.com/p/2RJ0V
Symbolbild Hacker Datendiebstahl Überwachung Computer
Foto: Imago/Reporters

Upad u centralni kompjuter Demokratske stranke je i pokazao da u doba digitalne komunikacije više ništa nije poptuno sigurno. Stvar je postala još gora kad su nadležne službe objavile kako je u napadu na server po svemu sudeći "učestvovala neka strana vlada" - drugim rečima, verovatno Rusi. Šta će onda biti na izborima? Ko će onda izabrati budućeg predsednika SAD: građani, hakeri, neka strana vlada...?

Nema šansi - zbog tehnologije "iz kamenog doba"

Dejvid Beker iz Centra za inovacije i istraživanje izbora u Vašingtonu nam objašnjava da ko god govori o lažiranju američkih izbora uz pomoć kompjutera ne zna kako funkcionišu izbori u toj ogromnoj zemlji.  Hakerima je relativno jednostavno da uđu u server Demokratske stranke i njegovu bazu elektronske pošte, ili u privatni server nekog koncerna kao što je Soni.

Ali, izborni sistem u SAD je decentralizovan: kompjuteri na kojima se sabiraju lokalni podaci nisu povezani i nemaju pristup internetu. "U Sjedinjenim Državama imate skoro 10 000 različitih izbornih jedinica i 50 saveznih država, a za sprovođenje izbora su nadležne komune i gradovi," kaže Beker.

Hakerima sigruno otežava "posao" i činjenica da se koristi mnoštvo potpuno različitih elektronskih glasačkih automata, ali i da oko 80 odsto Amerikanaca svoj glas i dalje daje na klasičnom glasačkom listiću. "Dakle, ako želite da manipulišete izbore, potrebna vam je zavera stotina hiljada ljudi koji bi imali fizički pristup biračkim mestima širom SAD", kaže Beker.

Međutim, druga priča je sa takozvanim DNC - američkim sistemom za registraciju birača koji je povezan sa internetom. Marle King, iz Centra za elektronske sisteme univerziteta Kenesou u Džordžiji, priznaje da je već bilo prodora u taj sistem. Mada se sistem stalno poboljšava, novi napadi se teoretski ne mogu isključiti. Dosadašnji pokušaji su pokazali da motivi napada nikad nisu bili politički, nego kriminalni. Jer na taj način se može doći do ličnih podataka građana.

Zašto menjati ono što funkcioniše?

Marle King objašnjava da je najbolja zaštita upravo činjenica da je izborna mašinerija delom stara. "Godine i vreme ništa ne menjaju na funkcionalnosti našeg izbornog sistema. I naši avioni B-52 se i dalje koriste jer ispunjavaju svoje zadatke i jer su ekonomični", kaže King.

Što onda znači kad Tramp kao predsednički kandidat javno izrazi sumnju u pouzdanost sistema prebrojavanja glasova?

"Njemu nije bio cilj da nešto poboljša, nego da izazove zbrku i izazove nepoverenje u sam izborni postupak i da neke možda odvrati od glasanja", misli Dejvid Beker. Tu se slaže i Marle King: "Za mene je glavna pretnja to potkopavanje poverenja. Ako počnemo sumnjati u verodostojnost procesa, onda je samo mali korak i do sumnje u ishod izbora." Oboje stručnjaka kao i kolege iz dve velike partije su jedinstveni u mišljenju: u izborni sistem SAD se može imati poverenja. "Birači u SAD bi trebalo da znaju da će 8. novembra kada odu do izbornih lokala njihov glas biti korektno registrovan," reako je na kraju Beker.