Iz zatvora – u Srbiju

Vest je bila kratka. Sanel M. državljanin Srbije, proteran je iz Nemačke u Srbiju. Sanelu je dvadeset godina, rođen je u nemačkom gradu Ofenbahu i nikada nije živeo u Srbiji. Tamo žive roditelji njegovih roditelja, ali otac i majka, kao i obojica braće žive u Nemačkoj.

Pre dve godine Sanel je oko tri sata ujutro pred restoranom brze hrane u Ofenbahu ošamario nemačku studenticu turskog porekla Tugče Albajrak. Ona je posle pada na asfalt zadobila teške povrede glave i pala u komu. Dve nedelje kasnije su isključeni aparati.

Smrt ove devojke koju je skrivio tada osamnaestogodišnji Sanel pokrenula je medijsku lavinu. Mrtva devojka je postala simbol građanske hrabrosti, jer se suprotstavila agresivnom muškarcu. Sanel je bio proglašen siledžijom i krivcem još pre sudskog procesa.

Čak je i tadašnji predsednik nemačke Gauk u izjavi saučešća porodici preminule devojke rekao da je ona žrtva “brutalnog zločina”, mada činjenice još nisu bile utvrđene.

Sanelovo društvo je iskrivljavalo istinu svedočeći u njegovu korist, ali neki očevici koji su svedočili na strani tužilaštva, takođe su imali protivrečne izjave. Bulevarski mediji su se utrkivali u senzacionalizmu.

Sanel je osuđen na tri godine zatvora.Utvrđeno je da nije imao nameru da ubije. Ali činjenica je i to da je devojka mrtva.

U presudi je bilo rečeno i to da on u zatvor ulazi bez bilo kakve školske spreme i da bi to u zatvoru trebalo da se promeni. Takva formulacija govorila je o nameri nemačke države da resocijalizuje svoje zapušteno nasilno dete. Sada, posle dve godine, Sanela su proterali u Srbiju.

On, živi dokaz potpuno promašenog porodičnog vaspitanja, pedagoškog rada i integracionog napora u Nemačkoj, gurnut je tako pod tepih. Njegov peh se zove izbeglički talas iz Sirije. Nakon terorističkih napada u Nemačkoj država naprosto brže gubi strpljenje sa kriminalcima. Iz zatvora u Visbadenu Sanel je otpraćen do Frankfurta gde je juče (20.04.) zauzeo mesto u avionu za Beograd.

Mediji u Nemačkoj zabeležili su tako zadnji čin jedne višegodišnje drame tek kao fusnotu.

Sanel je proizvod nemačkih protivrečnosti. Pošto nema nemačko državljanstvo, ovakav epilog je uvek moguć kada nemačke institucije procene da neko po odsluženju kazne još uvek predstavlja opasnost za javni red i mir. Upravo tako je odlučila najviša instanca Hesenskog upravnog suda. Ovaj dvadesetogodišnjak je i dalje izvor „opasnosti za javnu bezbednost“ jer se još uvek mora pretpostaviti da će on na konflikte reagovati „agresivno i nasilno“. Sanel je kao takav proteran na osam godina.

Osim toga, sud je zaključio da se Sanel može proterati jer je u stanju da u Srbiji „uspostavi nove veze" sa tamošnjim ljudima.

U ovakvom obrazloženj uočljive su protivrečnosti.

Sanel je dete koje je rođeno i odraslo u Nemačkoj. Njegova stranputica je u najmanju ruku do pola i stranputica ove zemlje. Izbaciti problem iz kuće, mada je nastao u njoj, samo zato jer je ukućanin poreklom iz dalekog sela, nije do kraja korektno.

Drugo, konflikti će pratiti Sanela i u Srbiji, jer tamo nije kod kuće. To znači da će njegov agresivni potencijal biti stavljen na tešku probu.

Šta ako Sanel za osam godina dođe nazad za Nemačku prekaljen u surovosti?

Da li će onda biti opasnost za javni red i mir?

Svakako bi se trebalo ponadati da će Sanel manuti nasilja i shvatiti svoje proterivanje kao priliku da promeni život i da se mane nasilja. Ipak, sada niko, pa ni on, ne može znati kako će se priča dalje odvijati.