Iz bede u džihad

Melek Kuko je vidno potresen dok priča o svom sinu. „Dorijan je studirao anglistiku na Univerzitetu u Tirani. Voleo je školu. Podigli smo kredit da bi mogao da studira. Posle studija se vratio u selo, ali nije našao stalni posao ni ovde ni u okolini", priča Kuko. Glas mu podrhtava kada dođe do poslednjeg dela priče: sin mu je kao džihadista poginuo u Siriji.

Porodica Kuko živi u malom selu Remenju na jugoistoku Albanije i vrlo je siromašna – kao i većina ljudi ovde. U selu ima oko 250 kuća; tu su i jedna džamija i jedna crkva. Kao i mnogi drugi Albanci, i Dorijan je pokušao da zaradi novac u susednoj Grčkoj kao sezonski radnik da bi otplatio kredit i pomogao porodici. No, zbog finansijske krize, u Grčkoj su mnogi albanski gastarbajteri ostali bez posla; i Dorijan je morao da napusti tu zemlju. Početkom 2014. je rekao svojim roditeljima da će otići u Austriju kako bi tamo radio nekoliko meseci. Sa tog putovanja se nikada nije vratio.

„Javljao se telefonom jednom mesečno i govorio da je našao posao. Kada smo mu jednom rekli da bismo ga rado posetili, ispričao nam je da je sve vreme bio zapravo u Siriji. Da je postao džihadista i da se oženio jednom muslimankom iz Kavaje u centralnoj Albaniji. Preklinjali smo ga da se vrati, ali, on je samo ponavljao da je dobrovoljno otišao", kaže Dorijanov otac. Tragična vest došla je 18. avgusta 2015. „U 19:27, pozvao nas je jedan njegov prijatelj iz susednog sela Zagorčana i rekao da je Dorijan ubijen u ratu. I da njegovo telo ne može da se prebaci ovamo."

Ekstremne propovedi

Grupe mladih ljudi koje su između 2012. i 2014. putovale za Siriju potiču iz Pogradeca i drugih gradova u centralnoj i istočnoj Albaniji. Prema zvaničnim podacima, u tom periodu se 114 osoba priključilo borcima IS; Do sada se 40 njih vratilo, a 20 ih je ubijeno.

Lokalni zubar Roland Hodža je poznavao neke od tih mladih ljudi: „Većina ih je završila osnovnu školu, neki srednju, a samo mali broj njih je studirao. Potiču iz vrlo siromašnih porodica i bili su lak plen za one koji su im obećavali novac i blagostanje."

„Dorijan je bio drag momak – ni muvi ne bi učinio ništa nažao. Voleo je strane jezike i počeo je da uči arapski – kod seoskog imama. Niko nije mogao da nasluti da će on postati džihadistički borac", kaže Dorijanov otac Melek Kuko. On smatra da je jedan imam, koji je svakog petka dolazio iz Makedonije, regrutovao njegovog sina i druge momke iz okolnih sela. „Petkom je posle molitve vodio razgovore sa mladima“, seća se Melek.

Siromaštvo, nezaposlenost i nedostatak perspektive olakšali su posao radikalnim islamskim fondacijama i propovednicima koji su regrutovali mlade ljude. Neke od džamija su se otrgle kontroli Muslimanske zajednice Albanije, koja važi kao umerena organizacija i obuhvata veliki deo islamskog stanovništva te multikonfesionalne države. „Imami tih džamija su propovedali nasilni i ekstremistički islam i pokušali da regrutuju nezaposlenu omladinu", kaže Roland Hodža. Takav je, dodaje on, bio i imam sela Lešnice koji se i sam priključio IS. Hodža smatra da su u širenju ekstremističkih ideja i društvene mreže imale važnu ulogu.

Već dve godine mirno?

Salafizam i drugi ekstremni pravci u islamu su tek posle 1990. našli svoj put do Albanije, kaže za DW muftija Ili Gura, član uprave Muslimanske zajednice Albanije. Pošto su u Albaniji za vreme komunizma religije bile zabranjene, i posle stupanja u tranziciju je u školama bilo veoma malo imama, a islamskih veroučitelja nije bilo uopšte – baš kao ni džamija. „To je nekim islamskim organizacijama i fondacijama iz Saudijske Arabije, koje su posle terorističkih napada od 11. septembra 2001. dospele na crnu listu SAD, omogućilo da dođu u Albaniju i tu počnu da grade džamije i islamske verske škole."

Istovremeno su siromašnim porodicama pružali novčanu pomoć kako bi pridobili što više ljudi za svoju ideologiju, dodaje Gura. „Nesigurnost koju je doneo politički lom dovela je do širenja salafističkih ideja u albanskom društvu koje je bilo nepripremljeno i neinformisano."

I pored toga, Ili Gura je optimista koji smatra da salafizam ili verski ekstremizam u Albaniji nemaju perspektivu: „Već dve godine nijedan građanin Albanije se nije pridružio jedinicama IS. Svi imami su sada provereni, a svaka džamija ima svoju upravu koja Muslimansku zajednicu Albanije informiše o sadržaju propovedi", tvrdi on. „Radikalni islam", kaže, „nema ništa zajedničko sa muslimanskom tradicijom Albanije. Verska tolerancija i harmonija koja vlada među pripadnicima različitih vera predstavljaju temeljne vrednosti albanskog društva."