1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

„Italijani znaju da je Berluskoni lupež!“

Nemačka štampa ponovo komentariše presudu Ustavnog suda Italije kojom je ukinut Zakon o imunitetu – Berluskonijeva zaštita. Tema je i Nobelova nagrada za Hertu Miler kao i "masna" penzija koja čeka ministarku Cojl.

Kakav god da je - narod Italije ga je birao

Kakav god da je - narod Italije ga je birao

Povodom ukidanja zakona o imunitetu italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju list Fajnenšel tajms Dojčland piše:

„Moguće je da je Silvio Berluskoni lupež. Ali, Italijani – koji su ga tri puta birali za premijera – bili su više nego dovoljno obavešteni o tome. Već više puta je na sudu dokazano da je Berluskoni svoju medijsku imperiju mogao da izgradi samo korupcijom. Ako Italijani ipak izaberu jednog lupeža, onda on mora imati mogućnost i da upravlja zemljom.

Naravno da Berluskoni mora da odgovara za svoje mućke. Ali, ne može nekoliko sudija imati pravo da odlučuje o kraju njegovog mandata. Bez obzira na ovaj slučaj Italiji je potreban zakon koji će postaviti granice pravosuđu i zaštiti ličnosti na čelu države od krivičnog gonjenja, čak ako je za usvajanje takvog zakona potrebna i promena ustava. Time bi se uštedeli meseci rovovskog ratovanja i političkog zastoja“, piše „Fajnenšel tajms Dojčland“.

O istoj temi list Drezdner nojeste nahrihten piše:

„Presudom Ustavnog suda najzad je bar nešto razjašnjeno u Italiji: ni najbogatiji medijski preduzetnik u zemlji nije iznad zakona. Presudom su otklonjena strahovanja partnera u EU da Italija klizi ka nekoj vrsti postmoderne diktature. Imajući u vidu pravne probleme premijera ova presuda predstavlja prekretnicu. Bilo koja druga odluka suda bez sumnje izazvala bi velike potrese. Istina, i u drugim zemljama postoji imunitet. Ali na čelu nemačke vlade nije najmoćniji preduzetnik u zemlji“.

Samo Evropljani dobijaju Nobela za književnost

Herta Miler je dvanaesta dobitnica iz Evrope u poslednjih 15 godina

Herta Miler je dvanaesta dobitnica iz Evrope u poslednjih 15 godina

Povodom dodele Nobelove nagrade nemačkoj književnici Herti Miler list Kelniše rundšau piše:

„Nema sumnje da Milerova objedinjuje snagu reči sa političkim pretenzijama koje su potvrđene bolnom biografijom. Svakako da trauma napaćenog života ima globalnu simboličku snagu. Međutim, iako se takve sudbine mogu naći među koricama knjiga i u Africi, Aziji ili Americi, prestižna nagrada još jednom je pripala nekome iz Evrope. U poslednjih petnaest godina samo tri dobitnika su iz neevropskih zemalja – ostatak sveta je očigledno u stokholmskoj magarećoj klupi.

Upravo zapanjuje ignorisanje prvorazredne američke literature. U poslednje tri decenije američki pisci dobili su samo dve nagrade – Isak Baševic Singer i Toni Morison. U slučaju Džona Apdajka više ništa se ne može popraviti, Filipu Rotu nije uspelo ni sa trideset dela da privuče pažnju Švedske akademije. Ona izgleda da ima dve averzije: prema zvezdama literature sa velikim tiražima i prema dugogodišnjim favoritima kao što su Amos Oz i Asja Đebar“, piše list „Kelniše rundšau“.

Istim povodom list Nirnberger nahrihten piše:

„Ništa se ne dobija ako se upoređuje broj medalja kao na Olimpijskim igrama: Francuska na čelu sa 14 Nobelovih nagrada za književnost, druga velika Britanija sa 11 i SAD sa devet nagrada na trećem mestu, ispred Nemačke. Važnije od nacionalnog ponosa u ovom trenutku je pitanje kvaliteta književnog dela laureata. Nagrada je bez sumnje u pravim rukama - Herta Miler je opštepriznata knjževnica, mada ni u kom slučaju njena dela nisu bestseleri“.

Radni staž: kao 347 godina!

Hajdemari Cojl će mesečno prihodovati skoro 10.000 evra

Hajdemari Cojl će mesečno prihodovati skoro 10.000 evra

O penzijama političara list Štutgarter nahrihten piše:

„Ne, nije u pitanju ozlojeđenost ili zavist čak i ako je Udruženje poreskih obveznika izračunalo da bi običan smrtnik morao da radi 347 godina da bi zaradio penziju od 9.430 evra kolika će biti poslanička penzija ministarke za razvoj Hajdemari Vičorek Cojl. Ne, reč je jednostavno o osećanju za meru i smislu za realnost. Poslanici ne smeju da budu ti koji će pokupiti kajmak, pogotovo ne ako ih građani više nisu ni birali“.

List Ostze cajtung komentariše pregovore o novoj crno-žutoj koalicionoj vladi:

„Pregovarači liberala i Unije suočili su se sa surovom realnošću budžetskog deficita. Do 2013. mora se uštedeti 30 milijardi evra kako bi se ispunili strogi briselski kriterijumi o visini budžetskog deficita. Osim toga, brojke o privrednom rastu u idućim godinama prilično su ružičasto obojene. Ili zaista neko veruje da će od 2011. privredni rast iznositi tri procenta? Princip nade postao je osnova koalicionih pregovora. Ali i pored toga tokom pregovora će pući još mnogi mehuri od sapunice kao što je onaj o značajnom poreskom rasterećenju. Naime, za štošta jednostavno nema novca. A o tome kako će se raspodeliti sve veći troškovi krize gotovo da se i nije razgovaralo“.

priredio: Nenad Briski

odg. urednica: Sanja Blagojević

  • Datum 09.10.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/K2iT
  • Datum 09.10.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/K2iT