1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Italijani više cene (nemačkog) papu nego Nemci

Katolička crkva je posle afere sa biskupom Vilijamsonom koji je negirao holokaust, znatno izgubila na verodostojnosti u Nemačkoj. Ali među Italijanima ništa se nije promenilo - papa je i dalje popularan.

default

Papa Benedikt XVI u poseti Nemačkoj

U Italiji su papini potezi u poslednje vreme bili meta oštrih kritika. Reakcije su bile brze, čak mnogo brže nego u drugim državama. Međutim, prašina se isto tako brzo slegla. Notke Volf, istaknuti predstavnik Benediktanaca, pratio je najnoviji razvoj stvari.

„21. februara pojavio se članak u novinama „Žornale“ u kome su tradicionalisti likovali. Oni bi sada rado preuredili crkvu i preuzeli stvar u svoje ruke. Međutim, prašina se brzo slegla. Italijanska javnost je u događanja nedovoljno upućena. Italijani su smireno reagovali i to već odavno više nije tema medija.“

Papin ugled ugrožen

Benedikt se u međuvremenu potrudio da otkloni sumnje, ali je njegov ugled svakako bio ugrožen.

“U Nemač koj svakako, ali nikako u Italiji. Kod pojedinih teologa sigurno, ali ne i kod naroda. Iz razgovora sa ljudima vidim da oni poštuju p apu. Kažu da je on Nemac i da daje jasnu orijentaciju , a to se jako ceni. Više nego kod nas u Nemač koj. Ja sam izne n a đ en zbog toga.“

U Italiji, a posebno u Rimu, je poštovanje pape duboko ukorenjeno. Kritike se čuju retko, osim od levice koja je sve do kraja 19. veka bila u sukobu sa Vatikanom.

„U Italiji je, u intelektualnim krugovima, uvek postojao jedan manji antiklerikalni talas. Mogu da razumem da u jednoj zemlji, u kojoj je cr kva uvek istupala pompezno i moć no, postoji antiklerikalni talas koji se protivi preteranoj moć i crkve.“

Christmette 2006 in Rom - Papst Benedikt XVI.

Crkva uživa najveće poverenje Italijana

Za Italijane biti hrišćanin znači biti katolik. To proizlazi iz činjenice da su anglikanaci, luteranaci ili pravoslavci u manjini. Pojedinci postaju deo crkvene zajednice krštenjem. Ne postoji državni registar vernika ili pak crkveni porez. Crkvene opštine se finansiraju putem dobrovoljnih priloga.

„U Italiji od skoro postoji nešto slično crkvenom porezu, naime - kulturni porez. Građani mogu sami da odluče kome žele da daju taj novac. Na veliko iznenađenje, najveći deo poreza odlazi crkvama. Italijani p oznaju narod i znaju koliko je izražena korupcija. Crkva ipak uživa najveće poverenje.“

Autor: Korina Milštet/Zorica Dragićević

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović

  • Datum 11.04.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HUmu
  • Datum 11.04.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HUmu