Italija bi da „živi od sunca“, ali ne ide...
24. februar 2010.
Kupci na pijaci u Rimu za svaki evro dva puta promisle pre nego što nešto kupe:
„Naše plate i penzije nikada nisu bile nešto velike. Sada moram sve da dam kako bih dočekala kraj meseca.”
„Da bih nešto uštedela ne preostaje mi ništa drugo nego da kupujem ovde. Ovde mogu da uštedim.”
„Ranije sam mojim unucima za rođendan kupovala igračke za 100 evra, a danas mi za to ostaje samo 50.“
Cipele „Made in Italy“ niko ne kupuje
Kupci se dvoume čak i kada su cene upola niže. Đovana Maroni, prodavačica cipela, raduje se kad joj neko uopšte uđe u prodavnicu. Italijanske zimske čizme na policama niko i ne gleda iako je cena sa 99 snižena na 50 evra.
„Ranije su se u vreme rasprodaje prosto otimali o robu, a danas mogu da budem zadovoljna zbog svake redovne mušterije. Novih kupaca nema.”
U butiku pored, Frančeska Betini prodaje bluze iz Kine. Italijanska modna industrija odranije je u gubitku i radna mesta se ukidaju, a sada nema ni domaćih kupaca koji bi mogli da podstaknu potražnju.
„Oseća se kriza. Italijani vrlo ograničeno troše novac - jednom godišnje na odmoru. Ostali deo godine štede.“
Šta je bogatstvo jedne zemlje?
Italijani bi da žive od svoje istorije: Rimski forum, Koloseum... Ministar finansija Đulio Tremonti predlaže da kriterijumi prema kojima se meri ekonomska moć neke zemlje, budu malo drugačiji:
„Kada bi se ekonomska moć neke zemlje merila prema kriterijumima kao što su životno okruženje, prirodne lepote, istorija i klima, onda bi Italija zauzimala prvo mesto u Evropi.“
Samo, to je slaba uteha za Italijane. Od sunca se niko nije najeo.
Autori: Filip Can / Ivan Đerković
Odgovorna urednica Sanja Blagojević