1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Istraživanje kosmosa

Do Meseca je stigla sonda Smart 1.Slanje sondi u svemir postalo je gotovo rutinsko, ali ovog puta je reč o nečem revolucionarnom – novom načinu pogona letelice

Nova saznanja i o Mesecu

Nova saznanja i o Mesecu

Na kraju, sve je išlo mnogo brže nego što se očekivalo.Jonski pogon sonde ”Smart 1” funkcionisao je bolje nego što su se nadali naučnici u Evropskoj svemirskoj agenciji, ESA.Tako je sonda u orbitu oko Meseca ušla u noći izmedju ponedeljka i utorka, mada je prvobitno bilo planirano da u orbitu udje tek za tri do četiri sedmice.

”Evropa je stigla do Meseca, mi smo u njegovoj orbiti”, izjavio je glavni naučnik ESA Dejvid Sautvud posle uspešnog manevra. Približavanje Mesecu počelo je u ponedeljak i prva faza je okončana prekjuče – za ta četiri dana sonda se u sve užim elipsama približavala Mesečevoj površini.

Do sada uspešan let predstavlja veliki uspeh za projektante solarno-električnog pogona sonde teške 370 kilograma.On predstavlja pravu revoluciju i zasniva se na potisnoj snazi jona ksenona.80 kilograma plemenitog gasa nalazi se u rezervoaru letelice.Električna energijanergija za ubrzavanje jona dobija se iz solarnih ćelija. Istina, potisna snaga je u početku veoma mala, ali kako deluje neprestano u kosmičkom prostoru gde nema trenja postižu se velike brzine i tako nije potrebno konvencionalno gorivo. To je razlog što se pogon uz pomoć jona smatra eventualnom tehnikom za dugoročne misije kakvi bi bili letovi na Mars.

Da bi dobio ubrzanje SMART 1 je prvo napravio 332 kruga oko Zemlje, prešao je ukupno 84 miliona kilometara za 13 meseci koliko je putovanje trajalo i, prema saopštenju Evropske svemirske agencije, to se može porediti sa interplanetarnim putovanjem.

Motori su uključeni 289 puta, radili su ukupno tri hiljade 700 sati i za to vreme potrošeno je samo 59 od 80 kilograma ksenona.

Klasične rakete nose tone hemijskog goriva što umanjuje količinu korisnog tereta koji mogu da ponesu – ljudi i naučne opreme.

”Smart 1” je ipak mnogo više od isprobavanja mogućnosti nove vrste pogona kosmičkih letelica.Kada 13.tog januara udje u konačnu orbitu oko Meseca sonda će meriti reljef Meseca i istraživati minerale na njegovoj površini.Specijalni rentgenski spektometar trebalo bi da identifikuje sve hemijske elemente na Mesecu.Naučnici se nadaju da će zahvaljujući tome moći da provere teoriju prema kojoj je Mesec nastao nakon sudara manje planete sa Zemljom pre nekih četiri i po milijarde godina.

Uz pomoć infracrvenog spektrometra trebalo bi da bude odgonetnuta i tajna Mesečevog polarnog leda.Američki naučnici prilikom jednog ranijeg istraživanja otkrili su iznad južnog Mesečevog pola vodonik.Možda se tamo nalazi led preostao posle udara kometa.Istraživači Evropske svemirske agencije istražiće i zasenčena područja nekih kratera na južnom Mesečevom polu.