Istraživanja starosti
17. mart 2006.
U poslednjih 10 -15 godina u labaratorijama je s uspehom postizan produžetak životnog veka životinja na kojima su vršeni eksperimenti. Gotovo svakog meseca otkrivan je jedan novi gen čijom manipulacijom je omogućavan produžetak života jednog miša, gliste ili vinske mušice.
Cilj koji je sebi postavio Stiven Austaad sa Univerziteta u Teksasu u San Antoniu je dalji produžetak ljudskog života. Saznanja do kojih je ovaj naučnik danas došao u laboratorijskim istraživanjima na vinskim mušicama, trebalo bi da ubudućnosti budu primenjena i na ljude, iako možda tek nakon više decenija. Skoro svi eksperimenti na životinjama imaju nešto zajedničko: oni su podvrgnuti tretmanu sa redukcijom kalorija. Moto dakle glasi: jedi manje i živećeš duže, s tim što možda za mnoge život bez zahertorte ili kobasica sa karijem neće biti ni upola privlačan kao sada. Nada koju naučnici polažu je u razvoju lekova protiv starenja, koji će moći da pomognu pri smanjivanju kalorija. Stiven Austad je svestan i problema koji postoji...
«Sve ove terapije imaju i negativnih dejstava. Jedno od njih je u povećanoj sklonosti ka infekcijama. I upravo to bi mogla biti prepreka, ukoliko bi rezultati ispitivanja na životinjama bili primenjeni na ljude.»
Sasvim drugačijom strategijom rukovodi se engle Obri de Grej sa Univerziteta uu Kembridžu:
«Mene interesuje proces u kojem oštećenja ljudskih ćelija vremenom postaju sve veća. U prvoj polovini života ova oštećenja nisu tako jako izražena. U drugoj polovini života one postaju problem.Ja smatram da će uskoro biti moguće da se ove štete otklone ili u najmanju ruku minimalizuju i to kroz primenu lekova, terapiju embrionalnim ćelijama ili kroz vakcinaciju.Dakle, po ovoj teoriji ništa se ne mora sprečiti, nastale štete se mogu naknadno popraviti...,.
To bi bila dobra vest za ljubitelje kobasica sa karijem i saher torte. Oni bi jednostavno mogli da popiju pilule i ostanu mladi i veseli. Obri de Grej smatra da u razvoju nema granica...
«Ukoliko u toku 25 ili 30 godina zaista razvijemo terapiju koja bi produžila život, moja procena je da bi životni vek mogao da se produži za dodatnih 30 godina. 30 godina, to je veoma dug period tokom kojeg će se medicina dalje razvijati i život još više produžiti. ..
Rezultat: mega metuzalem, koji će se stalno podvrgavati novim terapijama za produžetak života i uprkos svojih 120 godina biti u super formi današnjeg 60 togodišnjaka. Postavlja se pitanje šta će se desiti ako vizije de Greja zaista postanu stvarnost; Šta će se dogoditi sa našim društvom? Upravo ovo pitanje razmatraŠirpad Tuljapurkar sa Standford Univerziteta. Šta će se dogoditi ako dod kraja stoleća prosečan ljudski vek bude povećan za 30 godina?
«Sada u SAD 5 zaposlenih obezbedjuje dva penzionera. 2050 bi 5 zaposlenih radilo za 4 penzionere. Da bi se održala ova finansijska konstrukcija, radni vek bi morao da bude produdžen i u penziju bi se odlazilo sa 85 godina. Postoji još jedan efekat: Značajno povećanje broja ljudi na zemlji. Od 10 milijardi taj broj bi se povećao na 11 ili 12 milijardi stanovnika planete.
Za pojedince ovakvi izgledi su veoma primamljivi. Ko se ne a bi radovao produžetku života za 20 ili 30 godina. Medjutim, društvena zajednica bi se našla pred enormnim izazovima.
Frank Grotelišen