1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Istorijat spora između Ine i Beopetrola

Hrvatska naftna kompanija INA ne odustaje od imovine koju je do raspada SFRJ imala u Srbiji. Prva tužba usledila je i pre nego što je Beopetrol preuzeo celokupnu Ininu infrastrukturu. Trenutno INA traži 200 miliona evra.

default

Dok se dvoje svađaju, treći se koristi

Inini pravnici još početkom devedesetih pokušali su da kod Trgovačkog suda u glavnom gradu Srbije pravno ospore formiranje kompanije koja je nastala jednostranom odlukom tadašnjih samoupravnih organa u Beogradu da se izdvoje iz matičnog preduzeća, kao i da pod istu kapu stave sva nepokretna dobra u dotadašnjem vlasništvu Ine na tlu Srbije. To je učinjeno mesec dana nakon što je hrvatska država nacionalizovala naftnog diva i osnovala javno poduzeće. U sastav Ine ušla je i INA-Trgovina, jedinstveno preduzeće nastalo u decembru 1989, a među devet tadašnjih osnovnih organizacija udruženog rada razmeštenih po republikama bivše Jugoslavije bile su i poslovne jedinice u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu, Jagodini, Nišu i Prištini, koje nisu imale svojstvo pravnog lica. Kako ističu u Ini, Beopetrol je registrovan mimo svih tada važećih propisa.

Davor Štern, koji je u vreme kada su se INA i Beopetrol prvi put potezali po sudovima bio hrvatski ministar privrede, a kasnije i čelnik Ine, kaže kako su ga pravnici uveravali da srpska kompanija nije mogla da preuzme imovinu. Mogla se izdvojiti, ali ne s imovinom. No, srpska strana se i danas brani tvrdnjom da INA nije bila vlasnik danas spornih 167 benzinskih pumpi i 11 skladišta, već da se samo njima koristila.

Ako INA dobije Srbija plaća odštetu

Beopetrol je tako nastavio da koristi infrastrukturu na čijim je objektima do 1990. stajao logotip Ine, a nisu se obazirali ni na Sporazum o pitanjima sukcesije bivše Jugoslavije koji je potpisan u Beču 2001. godine, a ratifikovala ga je skupština tadašnje SR Jugoslavije. Jedna od odredaba uključuje i obavezu povraćaja imovine vlasnicima što je Crna Gora, tada još u sastavu SRJ, i učinila s objektima koji su se nalazili na njenoj teritoriji. U Srbiji su nastavili s prodajom Beopetrola Lukoilu. INA u to vreme ponovno tuži i Beopetrol i srpsku vladu, sada pak za gubitak od gotovo 92 miliona dolara zbog nemogućnosti korišćenja svojih benzinskih pumpi i izgubljene marže. Dve godine kasnije, 2003. firma sa sedištem u Aveniji Većeslava Holjevca najavljuje da će se obratiti Međunarodnom sudu u Strazburu. Trenutna tužba, koja se nalazi u Privrednom sudu, popela se na 200 miliona evra - koliko se procenjuje imovina i izgubljeni profit. Sadašnji ruski vlasnik može mirno da posmatra spor, jer je prilikom kupovine Beopetrola u ugovor uvršćena zaštitna klauzula prema kojoj je za sve eventualne sporove odgovorna Srbija. To znači da ako INA dobije spor, Srbija isplaćuje naknadu štete.

Političari u Hrvatskoj ćute

Hrvatski mediji mahom prenose analize koje objavljuju srpske kolege, jer iz Ine nema nikakvih komentara. Ćute i političari, uprkos nagađanjima da bi se ovaj spor, poput onog sa štedišama Ljubljanske banke, mogao preneti na politički nivo. Dok se pre desetak godina s vestima o sudskom sporu oko naknade štete za Inine prisvojene benzinske pumpe zveckalo reciprocitetom – zamrzavanjem srpske imovine u Hrvatskoj, takve retorike danas nema. Možda je to i zbog činjenice da je hrvatska država, ugovorima koji su sada predmet parlamentarne anketne komisije, većinsko vlasništvo nacionalne naftne kompanije prepustila mađarskom MOL-u.

Autorka: Tatjana Mautner

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević

  • Datum 03.08.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Oaqn
  • Datum 03.08.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Oaqn