1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Istorija klime

Ne bi se moglo reći da je loše što u atmosferi ima ugljendioksida – bez njega temperatura na Zemlji bila bi minus 15 stepeni, problem je što ga je suviše.Već više od dva i po miliona godina redovno se smenjuju ledena i topla doba, ali zbog efekta staklene bašte stvorenog ljudskom delatnošću taj ciklus bi mogao biti prekinut.Istraživač Gerald Haug dobitnik je ovogodišnje nagrade Lajbnic za proučavanje istorije klime.

Planetu Zemlju stigle klimatske promene

Planetu Zemlju stigle klimatske promene

Od pre 150 godina industrijske zemlje puštaju toliko ugljendioksida u atmosferu da bi sledeće ledeno doba moglo izostati.I to bi bilo nešto novo na Zemlji, jer su se tokom proteklih dva miliona 700 hiljada godina redovno smenjivala topla i ledena doba, kaže Gerald Haug, istraživač klime i geolog u Centru za geoistraživanja u Potsdamu:

„Ono što sada činimo je nešto kao veštačka grba u tom sistemu.Idemo u pravcu vrednosti koju je, kada je jednom dostignuta, nemoguće sniziti, stvaramo nešto veštačko na sasvim drugom nivou što više nema veze sa prirorodnim ciklusima.I tako ćemo sistem klime dovesti u potpuno različito stanje“, kaže Haug.

Tada će se najverovatnije pomeriti i klimatske zone i morska strujanja.Kako će sve to uticati na ljude, biljke, životinje i vreme znaće se tek kada se i desi.Za sada, nema tačne prognoze i modeli za različite delove sveta govore samo o verovatnoći promene klime i životnih uslova.

Kako bi napravili model verovatne promene klime na celoj Zemlji naučnici se vraćaju u prošlost i uz pomoć kompjutera simuliraju klimatske uslove kakvi su nekada zaista postojali.Na primer, u vreme srednjeg pliocena pre nekih tri miliona godina. Tada su u evropskim savanama živele antilope, slonovi i tigrovi-sabljari, u istočnoj Africi praljudi su polako silazili sa drveća.

Za podacima o prilikama u tako dalekoj prošlosti tragaju geolozi kao što je Gerald Haug.Arhiv promene klime na Zemlji predstavljaju, na primer, antarktički led ili sedimenti izvadjeni iz bušotina u okeanima i jezerima.Haug kaže:

„Pliocen je geološko doba u kome je na Zemlji bilo mnogo toplije nego danas.Tada u severnoj hemisferi nigde nije bilo ledenog pokrivača.U takvom svetu mogli bismo živeti do kraja ovog veka, u sledećem biće najverovatnije još toplije i tada bi se mogla promeniti celokupna cirkulacija okeana“.

Problem je u tome što su atmosfera i okeani, današnje ledene ploče i područja na kojima žive ljudi, životinje i biljke povezani i utiču jedni na druge.Klima na zemlji je veoma kompleksan, nelinearan sistem.U takvom sistemu nemoguće je jednostavno napraviti proračun u skladu sa shemom – toliko i toliko procenata više ugljendioksida znači pojavu stepa u Evropi i nestanak tropskih šuma.

Vrlo teško je napraviti dugoročnu pouzdanu prognozu.Lista činilaca koji bi mogli da utiču na ovaj ili onaj način je gotovo beskrajna, kompjuterske simulacije relativno ograničene i Gerald Haug kaže:

„Postoji hijerarhija modela različitog stepena složenosti i često su mogućnosti računara nedovoljne da se sve to savlada. Ako se uzme kompletan model medjusobnih uticaja okeana i atmosfere potrebne su dve do tri nedelje računanja da bi se obradilo nekoliko stotina hiljada godina“.

Medjutim, bar jedno je izvesno – kada se otopi i poslednji led na severnoj Zemljinoj polulopti nivo mora biće šest do sedam metara viši nego danas.To znači da bi se trećina današnjeg svetskog stanovništva našla pod vodom.Danas, niko ne može da kaže kada bi tačno to moglo da se dogodi. Stručnjaci kažu da je moguće usporiti klimatske promene – pod uslovom da se oni koji odlučuju u svetu dogovore o oštrim i obaveznim merama i prestanu da usvajaju smernice i neobavezujuće deklaracije.

Za Geralda Hauga napredak je već to što je najzad shvaćeno da se klima menja.Za istraživanja je ove godine nagradjen nagradom Lajbnic Nemačke istraživačke zajednice.Uglavnom je odlučio šta će sa novcem i kaže:

„Reč je o dva i po miliona evra.Veliki deo uložiću u pomoć mladim naučnicima – kada sam radio doktorat imao sam itekako koristi kada je moj mentor nagradjen.To je divna nagrada koja obezbedjuje veliku slobodu“, kaže Haug.

Sam Gerald Haug ima tek 38 godina, profesor je postao sa 30.Ovog leta napušta profesuru u Potsdamskom centru za geoistraživanja i prelazi na Tehnički univerzitet u Cirihu.

  • Datum 01.03.2007
  • Autor I. Arnold
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BATp
  • Datum 01.03.2007
  • Autor I. Arnold
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BATp