Istina o Francuzima u Drugom svetskom ratu

Pariz, jul 1942. Na početku filma „Deca Pariza“ otac jevrejske porodice Šmuel Vajsman pokušava da razveseli svoju decu za vreme ručka pričom: „Znate li da Hitler veruje da smo mi Jevreji krivi za potonuće Titanika? Ne santa leda, nego Jevrej - to je bar jasno.“ Svi se za stolom smeju. Ali, samo nekoliko dana kasnije dolazi francuska policija i odvodi čitavu porodicu i sve njihove komšije.

Iz Pariza je deportovano ukupno 1.300 ljudi. Uhapšeni Jevreji prvo su bili zatvoreni u jednoj sportskoj dvorani, zatim prebačeni u francuski logor i na kraju predavani Nemcima. Skoro svi uhapšeni kasnije su umrli u nemačkim koncentracionim logorima.

Istoričar koji je deci vratio identitet

Za tačnost istorijskih činjenica u filmu bio je zadužen istoričar Serž Klarsfeld. On je decenijama proučavao odnose Francuza i nacista. Rediteljka filma Rozelin Boš kaže: „Sećanje na tu decu bilo bi nemoguće bez Serža Klarsfelda. On im je svojim radom vratio identitet. Uz njegovu pomoć ponovo su dobili dušu.“

Sam Klarsfeld je 1942. godine imao sedam godina i sa svojim roditeljima, Jevrejima živeo je u Nici. On i njegova majka uspeli su da izbegnu odvođenje u logor, ali njegov otac nije. Serž Klarsfeld ga nikada više nije video.

Posle rata, u Parizu je upoznao svoju suprugu Beate. Ona je Nemica koja je u Francuskoj čuvala decu. Za Serž to nije bio nikakav problem. Beate i druge mlade Nemice, koje su u Francuskoj radile kao bebisiterke, osećale su se u toj zemlji ugodno. Da to i nije baš samo po sebi razumljivo, Beate je shvatila tek nakon razgovora sa Seržom koji joj je ispričao što su sve nacisti radili o Francuskoj.

Francuska priznala odgovornost

U Francuskoj dugo nije postojala svest o krivici sopstvenih sunarodnika za holokaust. Predsednik Šarl de Gol je posle rata stvorio sliku nacije koja je „ostala čista“ i koja je pružala jak otpor nemačkim okupatorima. Toga je, doduše bilo, ali to nije bila cela istina. Jer, za vreme Drugog svetskog rata bilo je mnogo vodećih političara i policajaca koji su marljivo pomagali nacistima. Recimo, Pjer Laval, tadašnji premijer neokupiranog dela Francuske. Bez njegove pomoći ne bi bili mogući masovni transporti francuskih Jevreja.

Ali, o tome niko u Francuskoj nije želeo da razgovara, sve dok Serž Klarsfeld nije ukazao na značajne greške u školskim udžbenicima. Njegova supruga seća se da su francuski školarci sve do 90-ih godina prošlog veka učili da su samo Nemci odvodili Jevreje. A onda su udžbenici iz istorije napisani ponovo. Tek 1995. godine tadašnji francuski predsednik Žak Širak priznao francuski udeo u krivici za deportacije Jevreja.

Autori: Jan Fridrikson /Andrea Jung-Grim

Odgovorni urednik: Ivan Đerković