Istina je u nekim državama i dalje smrtonosna

Povodom ubistva aktivistkinje pokreta za zaštitu ljudskih prava Natalije Estemirove list Tagescajtung piše:

„Nema nikakve sumnje da je u ubistvo Estemirove umešana čečenska služba bezbednosti. U Čečeniji niko danas ne može neprimećen da ode iz mesta u mesto – suviše je gusta mreža doušnika u severnokavkazkoj republici u kojoj su otmice i ubistva deo svakodnevice.

Samo pripadnici državne bezbednosti mogli su da otmu Estemirovu i da je prebace u Ingušetiju. Od drugorazrednog je značaja da li su te snage pod kontrolom čečenskog predsednika Kadirova ili Moskve. Naime, Moskva je „čečenizacijom“ rata Čečeniju prepustila Kadirovu i njegovim eskadronima smrti“, piše list „Tagescajtung“.

Ubistvom se bavi i list Rajniše post koji piše:

„Niko ne bi smeo da zatvara oči pred činjenicom da je Rusija zemlja u kojoj ima političkih ubistava. Ubistvo Natalije Estemirove još je jedan žalostan dokaz za to.

Ipak, predsednik Dmitrij Medvedev brže je reagovao, nego svojevremeno Vladimir Putin na ubistvo novinarke Ane Politkovskaje. Medvedov je pohvalno govorio o angažovanju Estemirove, ubistvo ocenio kao provokaciju i obećao da će brzo biti rasvetljeno. Sada ostaje pitanje da li će posle njegovih reči uslediti dela. Već godinu i po Medvedev verbalno ratuje protiv „desničarskog nihilizma“ u Rusiji. Ali, situacija je i dalje ista. Štaviše, tokom kratkog mandata Medvedeva bila su već tri politička ubistva koja su izazvala zgražanje sveta. Sve dok ni jedan od tih slučajeva ne bude rešen, ubistva će se nastaviti“, piše „Rajniše post“.

Povodom jučerašnjih razgovora nemačke kancelarke Angele Merkel i ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva u Minhenu – reč je prvenstveno bila o privrednoj saradnji – list Handelsblat piše:

„Do nedavno ruski investitori su satanizovani, sada se u njima vide spasioci. To utoliko više čudi ako se ima u vidu privredna situacija u Rusiji. Svetska ekonomska kriza više pogađa Rusiju nego druge zemlje. Cele privredne grane bore se da prežive, izvori gasa se zatvaraju, jer je drastično opala potražnja i Kremlj je upravo smanjio investicioni program Gasproma za 16 odsto. I sada bi upravo narudžbine Gasproma trebalo da popune prazne knjige porudžbina u brodogradilištu Varden. A Opel bi trebalo da spasi ruska fabrika automobila Gaz, koja se i sam bori da preživi, zajedno sa uzdrmanom Sperbankom i austrijsko-kanadskom Magnom?“, piše „Handelsblat“.

Nemačko-ruskom saradnjom bavi se i komentator lista Merkiše odercajtung koji piše:

„Obe zemlje, mada na različite načine, teško pogađa kriza i obe u unapređenju saradnje vide eventualni izlaz iz nje. Rusija mora da diverzifikuje privredu i Nemačka je važan partner u tome. S druge strane, ruski investitori se interesuju za ulaganja na zapadu Evrope i u slučaju Opela u njima se čak vide spasioci. Čini se da obe strane shvataju šta mogu da ponude jedna drugoj i zato se opredeljuju za pragmatizam. A kakvi potencijali još postoje pokazuje činjenica da je vrednost nemačko–ruske razmene polovina vrednosti nemačke razmene sa Holandijom“, piše „Merkiše odercajtung“.

Poverenica savezne vlade za bolesti zavisnosti Sabine Becing i Konferencija nemačkih gradova i opština zatražili su da se u školsku nastavu uvedu časovi o opasnosti od alkoholnih pića. U vladinom izveštaju o bolestima zavisnosti navedeno je da je 2007. godine 23.165 mladih uzrasta između 10 i 20 godina moralo da bude upućeno u bolnicu zbog teškog pijanstva. Dok su mladi od 12 do 17 godina, 2005. pili toliko alkoholnih pića da su unosili 34 grama čistog alkohola nedeljno, sada je to već 50 grama. Mnoga deca, kako je danas istaknuto, počinju da piju već u uzrastu od 12 do 14 godina, a čak petina mladih između 12 i 17 godina se povremeno ili redovno opija.

Povodom zahteva da se u nastavu uvede predmet o opasnosti od alkohola list Kelniše rundšau piše:

„Škola kao servisna radionica društva? Predlog Sabine Becing da se uvede predmet „Osećati se dobro“ na prvi pogled deluje primamljivo. Obrazloženje: ako roditelji već nisu u stanju da valjano vaspitavaju decu i da ih zaštite od alkohola, nikotina, droga i nezdrave hrane pune masti i šećera, onda to mora da učini društvo, odnosno škola. Međutim, takva argumentacija je pogrešna, čak i opasna. Naravno, kao i u slučaju seksualnosti, važno je prosvećivanje kada su u pitanju alkohol, droge ili ishrana. Međutim, glavna odgovornost za vaspitanje ostaje na roditeljskom domu. Treba li država da izdaje smernice kako bi neko trebalo da se ponaša u privatnom životu? To je u suprotnosti sa idejom o slobodnom društvu“, piše „Kelniše rundšau“.

List Pforchajmer cajtung ukazuje na pozadinu sve veće sklonosti mladih, čak i dece da se opijaju:

„Iza njihovih ekscesa često su ozbiljni strahovi u pogledu budućnosti – nemogućnost da se nađe mesto za sticanje stručnih kvalifikacija, nema posla, pomoć za nezaposlene kao perspektiva. Oni više nemaju kome ni da se obrate za pomoć, jer su mnoga savetovališta za mlade u lokalnim zajednicama zatvorena zbog nedostatka novca. Ostaje još mnogo da se učini. Ali, ne samo od strane političara – celo društvo mora da se angažuje“, upozorava „Pforchajmer cajtung“.

List Vestdojče cajtung bavi se najnovijim gripom različitih imena – svinjski, meksički, A1:

„Španski grip odneo je 1918. godine pedeset miliona života – to je bilo više mrtvih nego na svim bojištima Prvog svetskog rata. Četrdeset godina kasnije azijski grip pokosio je milion ljudi. Te traume u pozadini su strahovanja od pandemije svinjskog gripa.

Ali, ima li mesta za strah i paniku? Malo šta ukazuje da bi se mogla ponoviti katastrofa iz 1918, pa čak ni ona manja iz 1957. godine. Medicina je danas mnogo moćnija. Bolest koja se zbog nehigijene i neishranjenosti posle rata završavala smrću danas se leči dvonedeljnim ležanjem. A mladi, koji danas najčešće obolevaju – mnogo lakše izlaze na kraj sa gripom od starijih. Međutim, velika akcija vakcinacije predstavlja sigurnosnu mrežu – na taj način sprečava se da H1N1 mutira u virus-ubicu“, piše „Vestdojče cajtung“.

priredio Nenad Briski

odg. urednik: N. Jakovljević