Istezanje pre treninga kontraproduktivno | RUBRIKE | DW | 24.04.2011
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Istezanje pre treninga kontraproduktivno

Klasičnim istezanjem uoči sportskih napora niti se izbegavaju povrede niti se postiže bilo kakav pozitivni učinak uoči utakmica. Uprkos ovim saznanjima naučnika, mnogi profesionalci i amateri se istežu do iznemoglosti.

default

Profesionalci menjaju višedecenijsku praksu

Prva saznanja da u sportu od istezanja nema nekog učinka pojavila su se još pre 20 godina, ali sad ona počinju da se primenjuju i u praksi. Do sad je uobičajeno zagrevanje, recimo fudbalera, obavezno uključivalo postepeno istezanje mišića – zadnje loše, kvadricepsa, lista. Stotine hiljada amatera je takve stvari videlo na televiziji pa su se i sami tako pripremali za svoje rekreacije, treninge ili utakmice. Verovalo se da je istezanje pre napora spas od povreda.
Ali prema sadašnjim saznanjima naučnika, to je sasvim pogrešno. „U pripremama za utakmicu ili za trening, istezanje možete skroz izostaviti i koncentrisati se na druge stvari“, tvrdi dr Georg Vidra. Ovaj 57-godišnji profesor na Univerzitetu u Sarskoj oblasti se ovim problemom bavi već decenijama.
Fifin sistem zagrevanja
Deutsches Sportabzeichen Bonn Dehnübung
Vidra upućuje i na praksu zagrevanja „11+“ koju je razvila Fifa. Prema Fifinom programu, učinak se povećava ciljanim zagrevanjem, baš kao što se i smanjuje mogućnost povreda. Dugih faza istezanja u tom programu uopšte nema. Ovaj program se sastoji od tri dela: vežbe trčanja na početku i na kraju, a u sredini šest vežbi za jačanje muskulature, ravnoteže, telesne kontrole i stabilnosti. Sve to traje 20 minuta i „zamenjuje tradicionalno zagrevanje uoči treninga“, tvrdi Fifa na svojoj internet stranici. Istraživanja su pokazala da se ovakvim programom, ukoliko se tačno i redovno sprovodi, može izbeći polovina povreda.
„Upravo posle statičnog istezanja (mišić se dovede u određenu istegnutu poziciju u kojoj se neko vreme drži), smanjuje se sposobnost brzog i snažnog kretanja“, tvrdi profesor Widra. Tu se pre svega radi o sprintu, skokovima, ili bacanjima. Ni teorija o sprečavanju povreda izgleda ne stoji. Zapravo, statično istezanje može čak da izazove upalu mišića, dakle mikroskopski sitne povrede.
Dug put od teorije do prakse
Ipak, istezanje, sa svojim različitim tehnikama, i dalje ima svoje mesto u sportu. Na primer, kod vežbanja elastičnosti. Vidra savetuje kombinaciju metoda: od statičnog preko lagano dinamičnog do kompleksnog vežbanja.
Da je trebalo dvadeset godina da se naučna saznanja počnu primenjivati u praksi, ovog stručnjaka ne iznenađuje. „Od teorije do praktične primene često treba mnogo vremena. Ali u poslednjih pet godina barem postoji tendencija da se više ne isteže do ludila“, kaže Vidra.
Koliko će dug put od teorije do prakse u ovom slučaju biti, zavisi i o tome radi li se o profesionalcima ili amaterima. „Nemačka fudbalska Bundesliga je sigurno bliže primeni novih metoda“, kaže Vidra. U svakom slučaju bliže nego bezbrojni fudbalski amateri koji će i ovog proleća po igralištima i dalje vredno istezati mišiće.
Autor: Snježana Kobešćak (dpa/ ard)
Odg. urednik: Nemanja Rujević