Island: Kitolov ili Evropska unija?

„Ozbiljni napori potrebni su na području ribarstva, poljoprivrede, ruralnog razvoja, okoline, slobodnog kretanja kapitala i finansijskih usluga. U obostranom je interesu da se ostvari široka osnova za proširenje“, rekao je belgijski ministar spoljnih poslova Stiven Vanakere, dodajući kako će na kraju biti u rukama Islanda i njegovih građana da odluče o pristupu Uniji. EU bez sumnje deli s Islandom ambicije za članstvo u Uniji, poručuje komesar za proširenje Štefan File. Ipak, on dodaje da to ne znači da će put do članstva biti jednostavan. On upozorava da postoje sporna pitanja poput ribarstva, poljoprivrede, kao i pravosuđa.

„Kao mala zemlja želimo da sedimo za stolom gde se donose odluke koje se tiču naše budućnosti. Želimo bezbednost koju nudi snažna međunarodna valuta evro i želimo stabilnu okolinu za našu visoko razvijenu industriju“, kaže islandski šef diplomatije Osur Skarfedinson. On kaže da je Island mala zemlja koja ne želi vojsku niti ima ambicije da je stvori.

Kitolov kao deo tradicije

Međutim, islandski ministar je u Briselu morao da odgovori i na neprijatno pitanje o sve manjoj podršci građana Isanda evropskim integracijama. „Ako uspemo da na zadovoljavajući način rešimo možda najteže pitanje – ribarstvo, to će pratiti i uverenje islandskih građana da je pozitivno pristupiti Evropskoj uniji“, rekao je Skarfedinson. Veliko i teško pitanje u pristupnim pregovorima biće pre svega kitolov. EU, naime, ne želi da Island nastavi sa tom praksom.

„Vodili smo politiku održivog kitolova. Kad uđemo u pregovore, želimo da EU uzme u obzir da je to deo naše tradicije“, odgovara islandski ministar. Island ne dovodi u opasnost riblji fond, ali to je nešto o čemu se može pregovarati, kaže on. Skarfedinson upozorava da je nemoguće unapred reći da Island treba da prekine s kitolovom. On to smatra samo jednim među teškim pitanjima o kojima će se razgovarati tokom pregovora.

Autor: Alen Legović, Brisel

Odg. urednik: Nemanja Rujević