Muslime in Bulgarien

Dvanaest muškaraca i jedna žena, pripadnici muslimanske manjine u Bugarskoj, osumnjičeni su u junu ove godine za članstvo u ilegalnoj organizaciji Al Vakuf al Islami. Ta organizacija osnovana je u Saudijskoj Arabiji i pretpostavlja se da je u bliskoj vezi s terorističkom organizacijom Al Kaidom. Grupa osumnjičenih se, osim toga, tereti za širenje radikalnih islamskih ideja tokom molitvi u džamijama u južnoj Bugarskoj i to u periodu od marta 2008. do oktobra 2010. godine. Među njima je i nekoliko imama i učitelja. Ove godine, 18. septembra, njima je u gradu Pazardžiku započelo suđenje.

Osumnjičeni odbacuju bilo kakvu krivicu. Oni, doduše, navode da su propovedali tradicionalno i izvorno učenje, odnosno, tumačenje islama, ali ni u kom slučaju ono radikalno. Sličnog su mišljenja i članovi Najvišeg veća muslimana u Bugarskoj – oni tvrde da je zapravo reč o „veštački stvorenim napetostima između muslimanskih zajednica i bugarskog, većinskog stanovništva“. „Veoma nas zbunjuju tvrdnje državnog tužioca“, izjavio je Husein Hafazov, portparol Najvišeg veća muslimana u Bugarskoj. U toj zemlji, inače živi više od 750.000 muslimana što čini oko deset odsto sveukupnog stanovništva.

Za sada još uvek bez pravih dokaza

Dvanaest muškaraca i jedna žena uhapšeni su pre dve godine, tokom akcije bugarske Nacionalna agencija za bezbednost (DANS). Do akcije je došlo na osnovu informacija koje su, navodno, ukazivale na širenje antidemokratske propagande u južnim delovima Bugarske. Ko je tačno stajao iza tih informacija – to do sada još nije poznato. Agencija je, inače, tom prilikom pretražila mnogobrojne stanove i kuće, kancelarije i džamije, zaplenila veliki broj računara, mobilnih telefona kao i velike količine knjiga napisanih na arapskom jeziku. Knjige su doduše prevedene, ali za sada još nije objavljen izveštaj o njihovom tačnom sadržaju. Državni tužilac tvrdi da je reč o radikalno-islamskom štivu.

Činjenica je da je većina osumnjičenih studirala u Saudijskoj Arabiji. Jedan od njih je i Said Mehmed Mutlu, navodno, jedan od rukovodilaca organizacije Al Vakuf al Islami u Bugarskoj. On se tereti za širenje verske mržnje. Navodno je od muslimana tražio da bojkotuju izbore, s obzirom na to da se „vlast na zemlji nalazi u rukama Alaha, a ne države, odnosno, ljudi“.

Krasimir Kanev, predsednik bugarskog Helsinškog odbora, pročitao je optužnicu napisanu na 130 stranica i to nekoliko puta: „Ne postoje nikakvi dokazi koji bi potvrdili da su osumnjičeni zaista pripadnici radikalnih islamskih grupacija. Reč je o miroljubivim propovedima jednog učenja koje državni tužilac označava salafističkim i navodi da je ono u suprotnosti s tradicionalnim islamom Bugarske“, kaže Kanev. On dodaje da „nipošto nije protivzakonito reći da 'božja volja stoji iznad ljudske, pa time i iznad države'“.

„I patrijarh to isto govori kada spominje hrišćanskog boga. Za tako nešto se niko ne može zakonski goniti ili uhapsiti. Da je reč o nagovaranju ili propovedanju nasilja, stvar bi svakako bila drugačija. Ali, za to ne postoje ni najmanji dokazi. U optužnici o tome nema ni reči“, kaže Kanev. On takođe naglašava da se nigde na svetu nikog ne može sudski optužiti za nešto samo na osnovu knjiga. „S druge strane, mora se u stvari reći da je neosnovano ulaženje i provaljivanje u privatne stanove, bez naloga za pretres – krivično delo“, tvrdi Kanev.

Strah među muslimanima sve veći

„Sudski postupci poput ovog, stvaraju među muslimanskim stanovništvom u Bugarskoj još veći strah“, objašnjava predsednik bugarskog Helsinškog odbora. Atmosfera koja vlada između muslimana i većinskog stanovništva u Bugarskoj, ionako nije idealna, posebno nakon atentata na izraelske turiste u julu ove godine. Javnost je za taj čin optužila muslimane, zbog čega se ta manjina sada oseća još više izolovanom, s obzirom na to da su se predrasude prema njima dodatno povećale.

Pri tom ništa ne menja ni činjenica da najnovija istraživanja sprovedena među bugarskim muslimanima pokazuju da se, na primer, svega njih 30 odsto smatra strogo religioznim, da njih više od 40 procenata gotovo nikada ne odlazi u džamije, 60 odsto se nikada čak i ne moli, a 80 procenata smatra da je nošenje marama ili bilo kakvih drugih pokrivala za glavu, u školama neprihvatljivo.

Saslušanje osumnjičene grupe trebalo bi trajati sve do 28. septembra, a presuda se očekuje krajem oktobra ove godine.

Autorke: Marja Ilčeva / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković