„Islamizam ne brani Boga, on želi da bude Bog“

Šta će biti sa Francuskom? Publicisti, filozofi i sociolozi o tome već danima vode intenzivnu debatu. Poznati intelektualci zastupaju različita gledišta koja pre svega pokazuju da ne postoji nikakav čarobni put za izlazak iz konflikta. Ono što postoji, uglavnom su poznati predlozi, ideje i pozicije. Sve to zajedno samo pokazuje da je Francuska nemoćna, da nema rešenje za džihadizam i da još nije pronašla adekvatnu strategiju odbrane.

„Islamizam ne brani Boga, već hoće da bude Bog“, objašnjava pisac Kamel Daud u magazinu „Le Point“. Brutalnost sa kojom to islamisti rade, kaže pisac, još jedan je udar na njega, Francuza alžirskog porekla. Napadi će od migranata napraviti taoce i zato sada jeste najvažnije da se džihadisti suzbiju. Ipak: „Čovek se ne rađa kao džihadista, već to postaje čitajući knjige, gledajući TV, odlazeći u džamiju. On to postaje kada ima osećaj beznađa, kada su mu pokopane sve nade i kada misli da je sve uzalud.“ Džihadizam pre svega dolazi iz jedne zemlje, iz Saudijske Arabije. Džihadistički idealizam je ideologija koja ima novac i koja se širi. I tu se, kako kaže Daud, sa njom treba boriti.

„Svetski policajac“

Francuska mora i sama sa sobom da se suoči, smatra filozof Mišel Onfraj. On optužuje svoju zemlju da previše rado igra ulogu svetskog policajca. Irak, Avganistan, Mali, Libija… svuda je Francuska imala nesrećnu ulogu. „Da li je Francuska zaista toliko naivna da misli da može da islamskim zemljama proglasi rat, a da one ne uzvrate udarac?“ Pisac bestselera Onfraj, koji teroriste očito smatra predstavnicima islamskih zemalja, piše za magazin „Le Point“, da džihadisti imaju jasnu sliku istorije. „Mi u našem trivijalnom materijalizmu odavno za to nismo sposobni. Naša pažnja usmerena je samo na izborne rezultate, na finansijsku mafiju, ekonomski cinizam i tiraniju medijske prolaznosti“, ukazuje Onfraj.

Da li je oproštaj od uloge policajca pravi put? Filozof Paskal Brukner smatra da nije, naprotiv: „Francuska sada mora da se poveže sa SAD, Rusijom, Irakom i Iranom i da snažno bombarduje položaje IS. Pored toga, trebalo bi ograničiti ustavom zagarantovana prava uhapšenih džihadista i internirati ih u logore.“ Isto tako, kaže on, „sva sumnjiva lica trebalo bi preventivno staviti u zatvor“, dakle oduzeti slobodu za svih 3.000 osoba koje se nalaze na tlu Francuske i od kojih preti potencijalna opasnost. „Morali bismo i da neutrališemo borce koji se vraćaju iz Sirije, da proteramo sve sumnjive imame i propovednike, a sumnjive džamije da zatvorimo“, traži Brukner.

Pogrešna procena

Francuska, kao i Zapad, predugo je vodila pogrešnu politiku, piše za „Figaro“ publicistkinja i političarka Malika Sorel Suter. Oni su, smatra, otvorili put radikalnom islamu potpuno pogrešnom procenom geostrateških prilika. Francuska je nekada odobrila azil iranskom ajatolahu Homeiniju. SAD su uništile osnove na kojima je počivao Irak. A Evropljani su odnos snaga u Libiji doveli u totalni dizbalans. To se najbolje vidi u školama, koje ne uspevaju normalno da rade. Đaci više nisu prazan list papira na koji nastavnici mogu da prenose principe i vrednosti .

Filozof Pjer Zaui u listu „Liberasion“ ukazuje da „Islamska država“ nije bez razloga udarila na atraktivne četvrti Pariza. „One spadaju u retke zone u kojima je rasizam još slab.“

Tako to vidi i političar iz redova socijalista Malek Buti. On ukazuje na urbanističke propuste, po kojima su mnoge četvrti bile etnički podeljene. „Onaj ko želi da živi u Francuskoj, ne sme da bude neprijatelj francuskog sistema vrednosti. Od njega se mora tražiti da poštuje državne vrednosti, koje se baziraju na laicizmu, jednakost muškaraca i žena i spremnosti da se bude deo francuskog društva.“