Islamisti traže mesto pod tuniskim suncem

Demonstracije su u Tunisu uobičajena stvar. Ovoga puta demonstriraju žene. Advokatica Zuhair Malouf koristi pauzu na poslu kako bi učestvovala u demonstracijama. „Mi želimo da se zaštite prava žena, da se Tunis ne vraća u srednji vek, da se poštuje uloga žena u društvu. Mi ne želimo da Tunis bude božja država, želimo demokratiju.“

Demonstranti nose plakate na kojima piše: „Ne za islamiste, ne za Rašida Ganušija“. Reč je o šefu islamističke stranke Enahda, koji se pre nekoliko nedelja vratio u Tunis posle 20 godina egzila u Londonu. Zuhair Malouf bi volela da su Tunižanke sledile poziv sa Fejsbuka i da su se na dočeku Ganušijana aerodromu pojavile u bikinijima, kako bi mu na taj način pokazale da je Tunis postao slobodna zemlja. Međutim, slike sa dočeka Ganušija podsećale su na dolazak ajatolaha Homeinija u Iran. Ta činjenica uplašila je veliki broj Tunižana.

Strah od islamista neosnovan?

Portparol Enahde Ajmi Lourimi smatra da je taj strah neosnovan. „Optužba da smo mi neprijateljski nastrojeni prema prosvećivanju i da smo fundamentalisti, nije tačna. Reč je o ideološkom argumentu koji je demagoški upotrebljen protiv nas. Islamisti zahtevaju svoje mesto pod tuniskim suncem“, rekao je Lourimi.

Članovi Enahde žele da učestvuju na parlamentarnim izborima i rado se upoređuju sa vladajućom partijom u Turskoj, AKP. Ova partija je jasno pokazala da su islam i demokratija kompatibilni, kaže Ajmi Lourimi. „Ne verujem da je Tunis laicistička država. Naš politički sistem je godinama služio Ben Aliju kako bi učvrstio razliku između religije i države. Međutim, u našem društvu islam, kao i ranije, igra važnu ulogu. Poštovanje vere neophodno je u pomirenju države i njenog naroda. Radi se o vrednostima - ali postoje i vrednosti islama. Dakle, dostojanstva, slobode, jednakosti, naravno i jednakosti muškarca i žene“, kaže Lourimi.

Enahda je pod velikim pritiskom. Tunižani su na rubu nerava kada je reč o verskom fundamentalizmu. Mohamed Hadad, profesor za verski dijalog u Tunisu, smatra da se narod u Tunisu ne plaši bradatih muškarca. Dodaje da bi želeo da živi u državi u kojoj bi građani mogli slobodno da odluče da li će odlaziti u džamiju ili na pivo u kafanu.

Autori: Aleksander Gebel / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković