Islam u Nemačkoj: Između dijaloga i otuđenja

Nemačka Konferencija o islamu, koju je 2006. godine inicirao tadašnji nemački ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble, trebalo je da bude ciljano usmereni dijalog – platforma ka boljem razumevanju između muslimana i predstavnika nemačke države, saveznih pokrajina i opština. „Islam je deo Nemačke i deo Evrope, deo je naše sadašnjosti i deo naše budućnosti", rekao je Šojble na otvaranju konferencije. U utorak (27.9.) će u Berlinu biti proslavljeno deset godina od pokretanja konferencije. Pogled unazad je za Alija Ertana Topraka bolan. On je inače predsednik Saveznog udruženja Kurda u Nemačkoj i smatra da je taj forum – propao. „Umesto približavanja, svedoci smo da je, uprkos Konferenciji o islamu, otuđenje upravo po pitanjima zajedničkog sistema vrednosti i lojalnosti nemačkoj državi, postalo znatno veće", kaže Toprak.

„Mnogo smo postigli"

Aktuelni ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer (CDU) ima drugačije mišljenje. Bilans koji on svodi kao domaćin konferencije je pozitivan: „Mnogo smo postigli", kaže De Mezijer i navodi da je Konferencija o islamu postala „mesto koje daje impulse" i predstavlja „garant opipljivih rezultata". Uvođenje islamske veronauke i osnivanje Katedre za islamsku teologiju na Univerzitetu, za njega su samo dva primera koji pokazuju praktične rezultate.

De Mezijer je Konferenciji o islamu, opterećenoj sporovima između ljudima i unutrašnjim razdorom, udahnuo novi život kada je 2014. godine. Njegov prethodnik na mestu predsednika Konferenciji Hans-Peter Fridrih (CSU) isključivo se fokusirao na pitanja ekstremizma i bezbednosnog partnerstva, a skrenuo pogleda s praktičnih pitanja.

Izazova ima mnogo: stotine hiljada muslimana došle su prošle godine kao izbeglice u Nemačku. Uz to au zemlju potresli i islamistički motivisani, teroristički napadi. To je percepciju islama u Nemačkoj znatno promenilo, kaže ministar De Mezijer. Poverenica nemačke Vlade za pitanja intergracije, Ajdan Ozoguz (SPD) upozorava na to da je debat o islamizmu i terorizmu površna. Ona smatra da bi stručne teme i dalje trebalo da budu prioritet. U intervjuu za DW Ajman Mazjek, predsedavajući Centralnim savetom muslimana u Nemačkoj smatra da je jedna od tih stručnih tema – institucionalno izjednačavanje islama u Nemačkoj s ostalim religijama.

Ko predstvlja muslimane?

Ko s kim može da razgovara na ravnopravnoj osnovi – to tokom deset godina postojanja Konferencije o islamu predstavlja centralni sukob. U međuvremenu se predstavnici države, saveznih pokrajina i opština sastaju samo još sa predstavnicima islamskih i turskih udruženja. Inicijator Šojble je uz njih u godinama na početku održavanja konferencije pozivao i pojedince – najvećim delom iz liberalnog, sekularnog spektra. Unutarmuslimanski sukob između konzervativnih, sunitskih snaga, između alavita i liberalno-sekularnih osoba, bio je tako unapred programiran.

Ti konflikti se moraju podneti, zahteva Sejran Ates. Ta advokatkinja kurdskog porekla iz Berlina, učestvovala je kao nezavisni predstavnik muslimana, na prve tri Konferencije o islamu koje su održane od 2006. do 2009. godine. „Nemačka politika mora da prihvati da islam kao religija nije organizovan kao hrišćanska crkva, dakle nema jednu instituciju koja govori u ime svih nas." Zbog toga je, prema njenom mišljenju, bila fatalna greška nemačke Vlade da za zajednički sto sedne samo sa organizovanim udruženjima. „Smatram da Konferencija o islamu nije sebi učinila uslugu time što za partnere ima kao sagovornike samo udruženja jer ona predstavljaju samo 15 odsto muslimana."

Profesor Matijas Rohe je, kao islamolog, takođe učestvovao na prvoj Konferenciji o islamu. On za DW kaže: „Onaj ko želi da razgovara, mora da se organizuje tako da razgovara i sa liberalnim, i sa sekularnim glasovima."

Konferencija o islamu na evropskom nivou bila bi bolja?

Gokay Sofoglu, predsednik Turske zajednice Nemačke, smatra da je uspeh u tome što, uprkos teškim ispitima, dijalog u proteklih deset godina nikada nije prekinut. Čak ni u trenutku kada je država na nekoliko godina isključila Islamsko veće iz učešća na konferenciji zbog krivične istrage protiv članice Veća Mili Gorus. Atmosfera je tada (2011. i 2013. ) dostigla dno. Razlog je bio i taj što su brojni muslimanski predstavnici bili pod generalnom sumnjom. Sofoglu zato poziva na razboritost: „Više pomaže ako se razgovori nastave, nego da se razmena mišljenja odvija preko medija."